Предраг Бајић
КОМУНИКАЦИОНИ СУВЕРЕНИТЕТ СРБИЈЕ И НОВИ ИНСТРУМЕНТИ МЕКЕ МОЋИ
Посматрајући појам безбедности као једну од виталних функција државе, у чијој структури и мноштву субјеката се издвајају комуникацијски токови, у тексту се разматра улога информација и јавног мњења у процесима заштите националних вредности. У мултиполарном геополитичком окружењу постепено се редизајнира природа међународних односа, али и инструмената националне моћи. Дигиталне технологије све чвршће се интегришу у савремене информационо-комуникационе системе и безбедносне стратегије, ширећи меку моћ која значајним психолошким деловањем постаје много ефикаснија од војне силе. У конфликтним ситуацијама и временима међународних притисака, у пропагандним акцијама побеђује онај ко креира доминантни дискурс, не само унутар сопствене заједнице, већ и у ширем делу глобалног аудиторијума. Планирање, обликовање, спровођење и управљање сложеним поступком конструисања стварности део је измењеног референтног оквира, у којем сваки медиј има значај и место у ширем систему пропагандног утицања. То значи да није важно шта се десило, већ како ће то да буде медијски представљено. Такође, дигитално доба је донело нови изазов - друштвене мреже, односно могућности комуникације и ширења информација ван традиционалног начина организације медијских субјеката, што је посебан аспект разматрања. Јасно је да у глобалном умреженом друштву државе имају све тежи задатак да одржавају комуникациони суверенитет, чему доприносе и бројне унутрашње слабости, али је исто тако јасно и да је неопходно обликовати јасну медијску стратегију за неговање и очување основних националних вредности, уместо једноставног декларативног залагања за њих.
ЕВРОПСКA УНИЈA НА НАСЛОВНИМ СТРАНАМА ДНЕВНИХ НОВИНА У СРБИЈИ
Анализом садржаја насловних страна осам дневних новина у Србији, које су излазиле у континуитету током прве половине 2017. године (Политика, Данас, Вечерње новости, Блиц, Курир, Информер, Ало и Српски телеграф), аутори истражују карактеристичне комуниколошке приступе извештавања о темама везаним за Европску унију. Полазећи од претпоставке да медији већ обликовањем насловних страна усмеравају информативну агенду једног друштва, трага се за концептуалним обрасцима уоквиравања текстова у којима се налазе теме везане за Европску унију, али и начинима интерпретације од стране озбиљне и таблоидне штампе. Резултати показују да се Европска унија на насловним странама најчешће спомиње у вези Косова и Метохије, односно кроз Бриселски споразум, односе Београда и Приштине, а да егзистирају и друге теме, попут европских интеграција Србије, Брегзита, утицаја ЕУ у региону, међународних односа, мигрантске кризе итд. Интерпретативна матрица у значајној мери прати ставове владајуће елите, а резултати показују површну, тенденциозну, сензационалистичку и једнострану слику таблоида са једне стране и покушаје озбиљне штампе да на темељнији и одговорнији начин приступе темама у којима се спомиње ЕУ.
