Predrag Bajić

PERIODIKA

KOMUNIKACIONI SUVERENITET SRBIJE I NOVI INSTRUMENTI MEKE MOĆI

Posmatrajući pojam bezbednosti kao jednu od vitalnih funkcija države, u čijoj strukturi i mnoštvu subjekata se izdvajaju komunikacijski tokovi, u tekstu se razmatra uloga informacija i javnog mnjenja u procesima zaštite nacionalnih vrednosti. U multipolarnom geopolitičkom okruženju postepeno se redizajnira priroda međunarodnih odnosa, ali i instrumenata nacionalne moći. Digitalne tehnologije sve čvršće se integrišu u savremene informaciono-komunikacione sisteme i bezbednosne strategije, šireći meku moć koja značajnim psihološkim delovanjem postaje mnogo efikasnija od vojne sile. U konfliktnim situacijama i vremenima međunarodnih pritisaka, u propagandnim akcijama pobeđuje onaj ko kreira dominantni diskurs, ne samo unutar sopstvene zajednice, već i u širem delu globalnog auditorijuma. Planiranje, oblikovanje, sprovođenje i upravljanje složenim postupkom konstruisanja stvarnosti deo je izmenjenog referentnog okvira, u kojem svaki medij ima značaj i mesto u širem sistemu propagandnog uticanja. To znači da nije važno šta se desilo, već kako će to da bude medijski predstavljeno. Takođe, digitalno doba je donelo novi izazov - društvene mreže, odnosno mogućnosti komunikacije i širenja informacija van tradicionalnog načina organizacije medijskih subjekata, što je poseban aspekt razmatranja. Jasno je da u globalnom umreženom društvu države imaju sve teži zadatak da održavaju komunikacioni suverenitet, čemu doprinose i brojne unutrašnje slabosti, ali je isto tako jasno i da je neophodno oblikovati jasnu medijsku strategiju za negovanje i očuvanje osnovnih nacionalnih vrednosti, umesto jednostavnog deklarativnog zalaganja za njih.

PERIODIKA

EVROPSKA UNIJA NA NASLOVNIM STRANAMA DNEVNIH NOVINA U SRBIJI

Analizom sadržaja naslovnih strana osam dnevnih novina u Srbiji, koje su izlazile u kontinuitetu tokom prve polovine 2017. godine (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Alo i Srpski telegraf), autori istražuju karakte­ristične komunikološke pristupe izveštavanja o temama vezanim za Evropsku uniju. Polazeći od pretpostavke da mediji već oblikovanjem naslovnih strana usmeravaju informativnu agendu jednog društva, traga se za konceptualnim obrascima uokviravanja tekstova u kojima se nalaze teme vezane za Evropsku uniju, ali i načinima interpretacije od strane ozbiljne i tabloidne štampe. Rezultati pokazuju da se Evropska unija na naslovnim stranama najčešće spominje u vezi Kosova i Metohije, odnosno kroz Briselski sporazum, odnose Beograda i Prištine, a da egzistiraju i druge teme, poput evropskih integracija Srbije, Bregzita, uticaja EU u regionu, međunarodnih odnosa, migrantske krize itd. Interpretativna matrica u značajnoj meri prati stavove vladajuće elite, a rezultati pokazuju površnu, tendencioznu, senzacionalističku i jednostranu sliku tabloida sa jedne strane i pokušaje ozbiljne štampe da na temeljniji i odgovorniji način pristupe temama u kojima se spominje EU.