Petar Anđelković
DRAGOLJUB JOVANOVIĆ - DRUŠTVENO ANGAŽOVANI INTELEKTUALAC U TEŠKIM VREMENIMA
U meandrima srpske istorije, često su se dešavali diskontinuiteti, koji su ideološki bili usmeravani, sa neshvatljivih zabluda i stranputica i koji su neretko bili tragični. U tim „vetrovima istorije”, mnogi značajni intelektualci koji su ukazivali na te zablude i moguće nedaće, trpeli su velike posledice (lične i naučne), potiskivani su iz kolektivnog sećanja, zaboravljeni a neki su proglašavani i državnim neprijateljima, kao što je to bio slučaj sa Dragoljubom Jovanovićem. Za adekvatan odgovor na izazove koje istorijsko vreme, stavlja pred narod, najodgovornija je elita svakog naroda, čiji je zadatak-poziv da zna i da vidi najbolje. Drugačije rečeno, jedan narod spreman je za izazove vremena u onoj meri u kojoj je spremna njegova elita, pa je stoga neophodno traganje za odgovorom na pitanje šta je mera pravog društvenog angažovanja intelektulaca. Kada je pronađemo, onda imamo obrazac, lik koji treba slediti. Da li Dragoljub Jovanović može biti mera pravog društveno angažovanog intelektualca? Ovaj ogled nastoji da dâ odgovor na to pitanje.
VERSKO OBRAZOVANJE I NACIONALNI IDENTITET
Lažni internacionalizam, u formi „vesternizacije”, kosmopolitsko zulumćarstvo, nasrće posredno i neposredno na duhovni i telesni integritet malih naroda. Komercijalizacijom sistema i procesa obrazovanja pri čemu novac postaje glavni cilj, terminalna vrednost, a kvalitet znanja se potiskuje u drugi plan, sve više degradira se i sama svrha obrazovanja i vaspitanja u smislu razvoja što potpunije čovekove ličnosti. Masovna proizvodnja jednodimenzionalnih, obezduhovljenih stručnjaka, poslušnih podanika i pokornih najamnih radnika, koja se posebno, kao obavezni zadatak nameće zemljama u tranziciji, samo još više ta društva gura na periferiju istorije i uvodi u novi oblik kolonijalizma. Da ne bi potonuli u nečovečnost, animalnost, bezdušnost istorije, da nas ne bi usisao oktopod lažnog kosmopolitizma, srpskom rodu, za opstanak i izlaz iz ovih tragičnih istorijskih okolnosti, za izlaz sa puta besperspektivnosti, kao uslov svih uslova nameće se potreba očuvanja svog nacionalnog identiteta u čemu će obrazovni sistem, a u okviru njega istinsko versko obrazovanje, imati ključnu ulogu.