Panajotis Kondilis

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

„NACIJA“ U PLANETARNOM DOBU

Da se o naciji govori pristrasno i ideološki je pravilo, i svakako će ostati pravilo. Ne škodi, međutim, ako se to pravilo ponekad prekrši, čak i ako postoji opasnost da se zapadne između dve vatre. Na jednoj strani bojnog polja stoji nacionalistička „desnica“, koja u naciji vidi prirodni životni okvir čoveka, a da, naravno, ne objašnjava kako su kolektivni život i preživljavanje stotinama i hiljadama godina bili mogući bez nacija u novijem smislu. Povrh toga, „desnica“ često brka pravo na život nacije sa suverenitetom države, ne želeći da sudbinu nacije prepusti možda multinacionalnoj državi, iako povesni primeri svedoče da se nacije pod takvim uslovima mogu održati, i čak cvetati. Međutim, toliko poverenje „desničari“ očigledno ne ukazuju neuništivosti nacije. Njihov pojam nacije je utoliko apstraktniji, toliko više jedan estetski ili kulturnokritički konstrukt, što nacionalne kulture više blede. Nije bez izvesne pikanterije da se neki „desni“ nacionalista, koji još uvek hoće da se naziva „konzervativnim“, protiv „Mastrihta“ delimično koristi istim argumentima kao klasični konzervativci sa svoje stane protiv nemačkog osnivanja carstva; upravo ti konzervativci su uostalom davali prednost multinacionalnoj državi, koja se dinastičkom lojalnošću drži na okupu, nad nacionalnom državom.

UNIVERZALIZACIJA TEHNIKE I ZAPADNA KULTURA

Tehnizacija privrede i sveta života, koja se od pre oko jednog veka sve bržim tempom odvija na planetarnom nivou, se često tumačila i tumači kao propratna pojava ili makar kao predznak univerzalnog prodora zapadne kulture, oblikovane renesansom i prosvetiteljstvom. Ovo tumačenje počiva na dvema povezanim pretpostavkama koje se većinom nereflektivno uzimaju za osnovu. Sa jedne strane postulira se ne samo vremenski, nego sadržinski i kvalitativni kontinuitet zapadne kulture. Ona je navodno u glavnim crtama očuvala jedinstvo njenih konstitutivnih komponenata, i one sa svoje strane navodno pripadaju zajedno zato što izviru iz jednog i istog racionalnog duha. Taj duh, doduše, ispoljava se čas tehnički i ekonomski, čas politički i etički, ali naposletku želi i postiže uvek isto, kako, recimo, treba da dokaže paralelni razvoj tehnike odnosno slobodne privrede i političke slobode odnosno pravnodržavne humanosti.

SVETSKE SILE I SVETSKA DRŽAVA

Ideja o svetskoj državi se od strane njenih zagovornika izjednačava sa idejom o večnom miru i u tom smislu preporučuje. Prevladavanje političke rasparčanosti čovečanstva treba da zaustavi trvenja koja odatle nastaju i da opšteljudske interese učini osnovom jedne svetske i prema definiciji neoborive političke organizacije.

„IZNENADIM SE KADA SE NEKO SLAŽE SA MNOM“

intervju uradio Spiros Caknjas u: περιοδικό 'ΔΙΑΒΑΖΩ', τ. 384, Απρίλιος 1998.

ç