Nikolaj Jevgenjevič Buzin
„OTMICA EVROPE“ – NEKONTROLISANA MIGRACIJA KAO PRETNJA NACIONALNOJ I REGIONALNOJ BEZBEDNOSTI
U radu su iznete istorijske pretpostavke i izvori migracije građana. Urađena je analiza uzroka i mogućih posledica savremenog migracionog talasa za zemlje Evrope. Prikazan je mehanizam rešavanja geopolitičkih zadataka putem manipulacije migracionim tokovima. Migracije su stalni pratilac ljudske istorije. One su se dešavale usled objektivnih okolnosti, ali su, ne tako retko, bile i plod realizacije određenog planskog koncepta. Kako god da su nastajale, položaj pojedinaca i grupa zahvaćenih ovim pojavama, bio je veoma različit. Mogućnosti koje aktuelna migraciona situacija pruža nosiocima organizovanog kriminala i terorističkim organizacijama, mogu veoma lako da se pretvore u ozbiljne bezbednosne pretnje regionu i Evropi u celini. Da bi se našao adekvatan odgovor na pitanje kako bezbedno i sa što manje posledica rešiti aktuelnu migracionu krizu, neophodno je utvrditi njene prave uzroke. Da li je ona nastala spontano, usled dugogodišnjeg nagomilavanja nezadovoljstva građana u ekonomski nerazvijenijim i politički neizgrađenijim delovima sveta, ili je rezultat procesa globalizacijskog prekrajanja sveta, ne može se jednoznačno odrediti jer je reč o veoma složenoj i kompleksnoj pojavi kojoj mnogi autori, sa razlogom, stavljaju epitet nekontrolisana. Multidisciplinarnost u proučavanju fenomena migracija i različite vrednosne orijentacije pojedinih aktera, skoro da čine nemogućim formiranje njegovog opšteprihvatljivog objašnjenja. Još veće teškoće postoje u pronalaženju jedinstvenog političkog odgovora za praktično rešavanje ovog problema. Imajući to u vidu, ni ovaj rad nema pretenzije da pruži odgovore na sva pitanja koja proističu iz tako složene problematike. Njegov osnovni cilj je da, analizirajući neke manje prisutne geopolitičke teorije i ističući bitne negativnosti koncepta globalnog upravljanja, iz drugog ugla rasvetli problematiku migracija kao sredstva geopolitičkog uticaja i time izazove „duhovne okršaje u glavama čitalaca“ (Đ. Šušnjić), odnosno da pokrene „unutrašnji razgovor duše sa samom sobom“ (Platon) jer se migracije, uprkos različitom shvatanju i tumačenju, po mogućim posledicama, ipak tiču svih nas.