- Насловна
- Истраживачи
- Мср Никола Перишић
Мср Никола Перишић
- Адреса: /
- Email: [email protected]
- Телефон: /
- LinkedIn: /
Никола Перишић, истраживач-приправник у Институту за политичке студије, Београд, дипломирао је и мастерирао на Факултету политичких наука у Београду, где се тренутно налази на докторским студијама. У периоду од 2019. до 2023. године био је студент-демонстратор на предметима Стилистика и Реторика. Од 2022. године запослен је на Институту за политичке студије. Област научног интересовања се пре свега односи на политичку комуникацију, али и све друге области које утичу на политичку комуникацију као што су политички, изборни и партијски системи, медији, стилско-реторички поступци и дискурс. Управо из тих области је публиковао неколико научних радова у различитим домаћим и међународним часописима и зборницима. До сада је учествовао у десетинама пројеката и водио је различите врсте едукативних програма на домаћем и међународном нивоу.
НАДЗИРАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Slaviša Orlović. 2023. Nadziranje demokratije. Beograd: Fakultet političkih nauka i Clio, str. 377.
МЕЂУУНИВЕРЗИТЕТСКА САРАДЊА ФРАНЦУСКЕ И БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ - СТУДЕНТСКА МОБИЛНОСТ И УЛОГА ФРАНЦУСКОГ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА У ОСНАЖИВАЊУ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Високо образовање има кључну улогу у развоју једне земље и друштва. Сарадња између различитих универзитета и образовних институција на међународном нивоу важна је за обогаћивање образовног искуства студената, размени знања и иновација, и промоцији културне разноликости. У овом научном раду се сагледавају домети утицаја Француске Републике и њеног образовног модела на развој високог образовања у Федерацији Босне и Херцеговини. Специфичност Босне и Херцеговине се огледа у мултикултуралности која доминира, али и чињеници да се та држава последњих неколико деценијa конституише. Како би се на што успешнији начини заступали интереси и потребе различитих група, Босна и Херцеговина је применила постојеће примере добре праксе из Француске у различитим друштвенима сферама, између осталих и у области образовања. Француски систем образовања представља један од најуспешнијих светских образовних система у високом образовању. Уз то, Француска држава је кроз различите подстицаје као што су донације или стипендије најбољим студентима утицала да се развију и институционализују универзитети широм света. Основна хипотеза на којој је базиран овај рад јесте да међууниверзитетска сарадња Француске и Босне и Херцеговине доприноси унапређењу квалитета високог образовања, посебно у погледу академске изврсности и истраживачких капацитета Босне и Херцеговине. Метод на основу које се тестира хипотеза је метод технике трансфера технологије и знања и, а као додатни метод користиће се и компаративни метод.
ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 2016. И 2020. ГОДИНЕ - ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ СМАЊЕЊА ИЗБОРНОГ ПРАГА
Рад испитује политичке последице промене изборног законодавства кроз упоредну анализу изборних резултата на локалном нивоу 2016. и 2020. године. Поред анализе самих изборних резултата, a имајући у виду бојкот дела опозиције на изборима 2020, у раду ће бити приказана и симулација изборних резултата 2016. године са сниженим изборним прагом од 3% како би се боље сагледао ефекат смањења изборног прага, с обзиром на то да су тада све релевантне политичке партије учествовале на локалним изборима. Као узорак за анализу користе се изборни резултати из градова који су седиште управних округа (24) у Републици Србији, без града Београда и Косова и Метохије. Главни налаз истраживања показују да смањење изборног прага није повећало репрезентативност, односно да број листа у локалним парламентима није повећан, ни у апсолутном, ни у ефективном броју. Ипак, треба узети у обзир утицај бојкота дела опозиционих странака у оквиру изборног процеса 2020. године. С друге стране, анализа показује да би већи број листа прешао изборни праг да је 2016. примењиван тропроцентни изборни праг. Уз то, 2020. године примећен је и мањи број тзв. „бачених гласоваˮ, као и да смањење изборног прага није помогло бољим изборним резултатима група грађана 2020. године.
РЕТОРИЧКА СВОЈСТВА ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕБАТЕ О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 2022. ГОДИНЕ
Рад приказује какав дебатни стил су користили председници посланичких група приликом дискусије у Народној скупштини која се водила о теми Косова и Метохије током посебне седнице у септембру 2022. године. Истраживање је урађено применом метода анализе садржаја и реторичке анализе кроз оквир теорије парламентарне дебате. Резултати истраживања показују да постоји јасна разлика у аргументацији између опозиционих политичких странака које спадају у национални блок, опозиционих политичких партија грађанског усмерења и политичких странака које чине тренутну владајућу већину. Уз то, применто је да је већина представника посланичких група поновило општепознате тачке без конкретног плана како да се ситуација на Косову и Метохији реши.
ПОСЛЕДИЦЕ ИЗМЕНА ЗАКОНСКОГ ИЗБОРНОГ ПРАГА НА ПРЕДСТАВЉЕНОСТ СТРАНАКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА -ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2020. ГОДИНЕ
Законски изборни праг од 5% важећих гласова функционисао је у изборном систему Србије фактички две деценије. Од 2004. године он није примењиван на изборне листе странака националних мањина. У једном циклусу локалних избора, 2004. године, био је смањен на 3%. Пред парламентарне, локалне и покрајинске изборе 2020. године у контексту преговора власти и опозиције о условима за слободне и праведне изборе, једностраном одлуком власти, законски изборни праг на свим нивоима смањен је на 3%. Да би се очувао број представника странака националних мањина закон је увео бонус - количници странака националних мањина приликом претварања гласова у мандате методом највећег количника увећавају се за 35%. Већа репрезентативност представничких тела, основни је аргумент којим се правдала ова велика изборна реформа. Стварни мотив овог изборног инжењеринга је слабљење најављеног бојкота избора од стране опозиције. Упозоравано је да је овакво решење супротно уставним начелима о једнакости бирачког права и забрани дискриминације, да потенцијално може водити фрагментацији страначког система и довести до ситуација да нека странка која је прешла изборни праг остане без представника. Аутентичним тумачењем закона објашњено је да ће се бонус примењивати само у случају да странке националних мањина не пређу законски изборни праг, али само за локалне изборе. Рад анализира политичке консеквенце снижавања изборног прага на локалним изборима у контексту прокламованих циљева. Подаци показују да није дошло до раста броја странака националних мањина на изборима. Странке националних мањина по правилу су освајале већи број места у локалним скупштинама. То је посебно изражено код Савеза Војвођанских Мађара као доминантне странке ове националне мањине. У корпусу Бошњака и Албанаца где постоји израженија страначка компетиција тај раст је мањи. Странке малобројнијих националних мањина дејством овог механизма постале су видљивије у локалним скупштинама. Да није примењено аутентично тумачење број посланика странака националних мањина увећао би се додатно и у појединим срединама мењао би однос снага у формирању већине у локалним парламентима. Због бојкота избора и пандемије који су узроковали мању излазност на изборе пуно дејство новог механизма у изборном систему остало је пригушено. Политичке последице биће видљивије и јасније после наредног изборног циклуса када актери боље анализирају његове потенцијале.