Никола Д. Бодирога
О РАВНОМЕРНОЈ РАСПОДЕЛИ КОМУНАЛНИХ ПРЕДМЕТА МЕЂУ ИЗВРШИТЕЉИМА
Увођењем извршитеља у наш правни систем Законом о извршењу и обезбеђењу из 2011. године, значајан део судских надлежности у области извршног поступка преузела је нова правосудна професија. Након нешто више од три године од почетка рада првих извршитеља (01. јун 2012. године), пажња стручне и опште јавности, али и самих извршитеља је највише усмерена на поступање у предметима за наплату потраживања за извршене комуналне и сличне услуге. У овим поступцима извршитељи су искључиво надлежни за одређивање и спровођење извршења, док је за суд резервисана контрола у поводу изјављеног приговора. Бројност комуналних предмета и износи дуговања су определили добар део правника да приступи извршитељској професији. Оно што је врло брзо изазвало спорове јесте начин расподеле комуналних предмета. Након две године примене законских одредби које су дозвољавале слободу извршном повериоцу да сам одлучи ком извршитељу, из круга оних који су месно надлежни, ће поднети предлог за извршење, крајем 2014. године усвојене су измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу којимa је уведен принцип равномерне расподеле комуналних предмета свим извршитељима на чијем подручју се налази седиште или пребивалиште извршног дужника. Равномерна расподела комуналних предмета је нужно произвела одређене последице на развој извршитељске професије, конкуренцију међу извршитељима, али и на саму стопу наплате, односно ефикасност у реализацији ових потраживања.
