Nevena Stanković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd

PERIODIKA

KONCEPT LJUDSKE BEZBEDNOSTI U STRATEGIJI NACIONALNE BEZBEDNOSTI IZ 2019. GODINE – KORAK UNAZAD

Sve veći broj razvijenih zemalja poslednjih godina inkorporira koncept ljudske bezbednosti u svoje nacionalne bezbednosne politike. Ovakva tendencija, u izvesnoj meri, prisutna je i u Republici Srbiji još od usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti 2009. godine. Novom Strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2019. godine, međutim, unose se određene izmene na ovom planu. Imajući u vidu mesto i ulogu Strategije nacionalne bezbednosti u polistrategijskom sistemu Republike Srbije, odnosno činjenicu da je reč o hijerarhijski najvišem strategijskom dokumentu Republike Srbije, u radu se nastoji analizirati obim implementacije ljudske bezbednosti u politiku nacionalne bezbednosti Republike Srbije, identifikovati prisutni indikatori koncepta ljudske bezbednosti, ali i prepoznati oni koji neopravdano iz nje izostaju. Polazeći od kvaliteta života pojedinaca, kao centralne tačke koncepta ljudske bezbednosti, komparativnom analizom Strategije nacionalne bezbednosti iz 2009. godine i Strategije nacionalne bezbednosti iz 2019. godine nastoji se ukazati na prisutnu regresiju u pogledu uvažavanja značaja bezbednosti i sigurnosti pojedinca, uporedo sa sve naglašenijim potenciranjem države kao glavnog referentnog objekta bezbednosti. Takođe, analizom sadržaja Strategije nacionalne bezbednosti iz 2019. godine teži se uočavanju „propusta“ načinjenih kako u fazi analize bezbednosnog okruženja, identifikacije ključnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije, tako i formulisanja nacionalnih interesa i konkretnih ciljeva za njihovu realizaciju, a koji rezultiraju, u pojedinim aspektima, marginalizovanim uvažavanjem ljudske bezbednosti u ukupnoj nacionalnoj bezbednosti. U zaključku rada, osim uočenih nedostataka i manjkavosti, ukazuje se na zanemarena pitanja od značaja za ličnu bezbednost građana, ali i na dve pojave čije ignorisanje potencijalno može imati ozbiljne negativne implikacije na društvo u celini – siromaštvo i korupciju. Konačno, apeluje se na neophodno usklađivanje ili, preciznije, dopunjavanje državnog pristupa bezbednosti konceptom ljudske bezbednosti.

PERIODIKA

SPOLJNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE U TEORIJSKOM KONCEPTU STRUKTURNE SPOLJNE POLITIKE

Evropska unija je sistem spoljnih politika ali i globalni činilac međunarodnih odnosa, koji u poslednjih trideset godina razvija sopstvenu spoljnu politiku. Ova politika EU, najartikulisaniji vid dobija u vidu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, pa danas imamo međusobni odnos struktura EU i ZSBP, kao važan činilac funkcionisanja institucionalnog sistema EU. Veliki broj učesnika na unutrašnjem i spoljašnjem planu, kako u stvaranju tako i u sprovođenju ZSBP, otežava da se njene glavne institucionalne i političke karakteristike najbolje razumeju uz pomoć tradicionalnih teorija međunarodne politike. Nakon osvrta na ključne postavke tradicionalnih teorijskih pravaca u izučavanju spoljne politike EU, u radu će biti predstavljen teorijski koncept strukturne spoljne politike. Ovakav izbor teorijskog gledišta polazi od teze da globalizacija kao politički kontekst, nudi novu perspektivu spoljne politike, koja ima važne implikacije za njeno razumevanje i proučavanje. Prema definiciji, strukturna spoljna politika teži da utiče ili oblikuje političke, pravne, društveno-ekonomske, bezbednosne i psihološke strukture. Ove strukture odlikuje ne samo države i međunarodne odnose, već i društva, položaj pojedinca, odnos između države i društva i međunarodnog sistema u celini. U radu će, na primeru Evropske unije, biti pokazano kako se konceptualni okvir strukturne spoljne politike primenjuje za analizu političke stvarnosti.

ç