Мср Ненад Спасојевић

Последњих година у свету је све већи тренд раста производње енергије из обновљивих извора. У том процесу енергетске транзиције Република Србија, као и остале државе Западног Балкана у великој мери заостаје за државама Европске уније које константно постављају нове оптимистичне циљеве. На путу европских интеграција Републике Србије стоји потреба да се усклади правни и институционални оквир како би се омогућила већа производња енергије из обновљивих извора, а самим тим и смањила зависност од угља и прекомерног загађења. Аутор ће зато у раду анализирати тренутно стање процеса енергетске транзиције у Републици Србији, али и улогу коју у том процесу има Агенција за енергетику Републике Србије која је један од најзначајнијих регулаторних органа. Посебни фокус рада биће на испитивању тога како ово регулаторно тело утиче на процес издавања неопходних лиценци произвођачима електричне енергије из обновљивих извора, али и како утиче на формирање цене електричне енергије. Применом методе студије случаја на примеру ветропарка Чибук 1 биће анализиран ток развоја ветропарка, као и улога Агенције за енергетику у том процесу. На крају за сам процес енергетске транзиције важно питање је испитати и колика је заправо корисност и исплативост од покретања ветропаркова у Републици Србији.

Посао социјалног радника има изузетно важну улогу за грађање сваке државе. Широки опуси обавеза, али пре свега одговорности које посао социјалног радника са собом носи, чине овај позив посебно значајним за једно друштво. Међутим, и поред великог друштвеног значаја, стварност за социјлане раднике је често потпуно другачија. Последњих година социјални радници у Србији били су изложени бројним нападима како вербалне, тако и физичке природе. Деловањем различитих актера, временом се на занимање социјалног радника у Србији почело све више гледати са негативним конотацијама што је довело и до стварања бројних предрасуда о запосленима у овој области. Аутор овог рада жели да представи значај институције социјалног радника за друштво у Србији, али и да испита бројне проблеме са којима се ови запослени свакодневно сусрећу. Сходно томе биће представљени резултати квалитативног истраживања реализованог кроз примену онлајн методе за прикупљање података. Применом добијених података из истраживања анализираће се ставови грађана Србије о бројним питањима у вези са социјалним радниицима. То се првенствено односи на њихова виђења о значају који социјални радници имају за њих, али како грађани перципирају свеучесталију деградацију и угрожавање социјалних радника, као и улогу медија у том процесу, а све у циљу комплетније анализе ове теме.

Аерозагађење представља један од највећих еколошких проблема са којим се људска цивилизација сусреће у последњих неколико деценија. Последице овог проблема су изразито велике како у погледу утицаја на животну средину, тако и по питању негативних утицаја на здравље грађана. Последње четири године у Републици Србији је у значајној мери порасло интересовање јавности за проблем аерозагађења, чему сведоче бројни медијски наслови, објављени научни радови, као и резултати истраживања јавног мњења. Различити актери утицали су да се о овом проблему више говори у јавности у Републици Србији, што је довело и до бројних протестних дешавања, али и до подизања ове теме на политичку агенду бројних партија и покрета. У овом раду биће испитано на који начин су медији и друштвене мреже утицале да се грађани у већој мери него пре, заинтересују за овај проблем, али и његово решавање. Аутор овог рада посебно испитује примену квалитативних и квантитативних истраживачких метода од стране представника научне заједнице, али и организација цивилног друштва које је довело до већег степена популаризације проблема аерозагаеђња.

Положај жене у Србији мењао се током деценија, од њене првобитне улоге мајке и домаћице унутар домаћинстава. Данас се жене у Србији налазе на значајним положајима, теже остваривању својих каријера, одавно имају и право гласа и одлучивања, али су уједно и даље стуб домаћинстава. Циљ овог рада је да прикаже и објасни колико се улога жене у Србији заиста променила и да ли жене данас уживају већа права него што су их пре имале. У раду је коришћен аксиолошки теоријско-методолошки приступ, као и комбиноване методе. Такође, кроз резултате истраживања које су спровели студенти друге године студија и академско особље Факултета политичких наука у Београду у априлу 2020. године, биће представљени и ставови 710 грађанки и грађана Србије по питању положаја жена на значајним друштвеним положајима. Поред тога, биће анализирани и њихови ставови и о другим аспектима који су кључни када се говори теми заступљености жена на значајним друштвеним положајима.