Ненад Радовић
СТРАТЕШКИ ПРАВЦИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА СУПРОТСТАВЉАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТУ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
Терористички напади, велики број миграната из ратом захваћених подручја Азије и Африке, организовани и високотехнолошки криминалитет, код многих грађана су створили страх за личну и породичну безбедност. Тренутни облици сарадње на међународном нивоу више нису довољни, све чешће се говори о новим оперативним моделима сарадње, који укључују и формирање наднационалних оперативних јединица. Безбедност ЕУ и глобална безбедност су међусобно повезане и условљене категорије. Европском агендом безбедности 2015‒2020. године, унапређени су инструменти за супротстављање криминалитету предвиђени у Стратегији унутрашње безбедности ЕУ из 2010. године. Посебна пажња је посвећена размени информација, оперативној сарадњи, обуци и истраживањима криминалитета. Аналогно географској позицији Републике Србије и жељи да постанемо чланица ЕУ део анализе је посвећен правним и институционалним капацитетима Републике Србије за сарадњу. На крају, критички је указано на проблеме и мере за унапређење међународне сарадње.
ЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Значај теме овог рада мултипликује се тиме што је акценат на етици у савременом друштву и економији, али и њеном актуелношћу. Наиме, етика представља врло актуелну тему, а расправе и дилеме око ње привлаче огромну пажњу различитих заинтересованих страна. Потрошачи као да су све захтевнији у односу на предузећа, а медији такође, као да непрестано задржавају своју пажњу на државним и корпоративним злоупотребама и пропустима свих осталих врста. Истовремено, чини се да и сама предузећа све више признају да нешто што је окарактерисано као етичко заправо може бити добро за пословање. Сходно томе, основни циљ истраживања је сагледавање и оцена етичких изазова и критичних случајева у условима глобализације која значајно мења друштвене и економске односе. За реализацију истраживачког задатка користи се метод посматрања и анализа садржаја, коришћењем релевантне литературе по питању етике и глобализације у савременом друштву. Спроведено истраживање етичких изазова у условима глобализације наводи на закључак како етичка питања и бојазни са којима се данас суочавамо нису више повезани са ограниченим оквирима националних или регионалних сцена. Ова питања добијају глобалне димензије и на тај начин захтевају глобална решења. Потребно је да се осмисле етички прописи који покривају релевантне аспекте. Последично, државе би требало да усвоје и примене овакве прописе и правила, јер је то најефикасније средство да се заштите њихови грађани, национални интереси и глобално окружење од опасности слободног тумачења етике од стране међународних корпорација. .
