Nenad Avramović
UKRAJINSKA KRIZA, MEĐUNARODNO PRAVO I INTERESI
Referendum stanovnika Krima, koji je doveo do njegove secesije, a potom i do promene državnog suvereniteta i prisajedinjenja Rusiji, izazvao je niz međunarodno pravnih kontraverzi, ali i uzburkao bezbednosnu matricu evropskog, pa i globalnog sistema bezbednosti, dovodeći svet u novo hladnoratovsko zahlađenje, a politički razjedinjenu Ukrajinu na ivicu građanskog rata. Cilj ovog rada je da na bazi istorižskih činjenica generira kako unutrašnjopolitičke, tako i eksterne uzroke krize, koji su eskalirali između „proevropskog“ Zapada i „proruskog“ Istoka Ukrajine i rasvetli geostrateške ciljeve Sjedinjenih Država i NATO saveza, sa jedne, i Rusije, sa druge strane. Iako nastala kao izraz unutrašnjih protivrečnosti kriza je internacionalizovana na temeljima međunarodnog prava. „Kosovski presedan“ uzdrmao je osnove međunarodnog prava i stvorio dvojne standarde, koje je svojim Savetodavnim mišljenjem samo potvrdio Međunarodni sud pravde Ujedinjenih nacija. Na taj način sila prava ustupila je pred silom moći marginalizujući međunarodni pravni poredak, pa će ukoliko se ne nađe demokratski kompromis dovesti svet na ivicu novog Hladnog rata.
SUVERENITET I MULTILATERALIZAM
Tradicionalno shvatanje suvereniteta koje odlikuje vrhovnost i nezavisnost državne vlasti od Vestfalskog sporazuma do danas pretrpelo je značajne promene. Dominantnija međunarodna sila oduvek je bila remetilački faktor državne suverenosti. Sa uvođenjem multilateralizma u međunarodne odnose započet je proces institucionalne „desuverenizacije” iniciran najpre pravljenjem svetskog sistema kolektivne bezbednosti, a zatim i globalnim trgovinskim, monetarnim, kreditnim, jednom rečju ekonomskim potrebama najrazvijenijih. Institucionalizacija sile u međunarodnim okvirima manifestuje se kroz status i odlučivanje stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Erozija državnog suvereniteta prisutna je i kroz funkcionisanje vojnih saveza, a radikalna teorija ograničenog suvereniteta realizovana je i kroz oružane intervencije nad suverenim državama. I regionalno organizovanje država podrazumeva smanjenje suverenosti, a kod stvaranja Evropske zajednice/unije ono je rezultiralo stvaranjem nadnacionalne međunarodne organizacije.
TTIP I SVETSKI PRIVREDNI SISTEM
Sporazum o transatlanskom trgovinskom i investicionom partnerstvu o kom pregovaraju SAD i EU za cilj ima osnivanje Transatlanske zone slobodne trgovine. Predmet analize su rešenja koja predviđa ovaj sporazum, novine koje donosi i posledice koje će proizvesti u domenu međunarodne trgovine. Sporazum je deo koncepta filozofije neoliberalnog kapitalizma i izgradnje globalnog unipolarnog poretka. Ugovor je pravni mehanizam kojim Sjedinjene Države žele da uspostave sistem globalnog ekonomskog nadzora nad evropskom privredom preko multinacionalnih korporacija na uštrb desuverenizacije država. Projekat neoliberalnog razvoja svetskog privrednog sistema, čiji je integralni deo TTIP, svojom netransparentnošću i predlozima koji smanjuju ovlasti države u javnom sektoru, smanjuju evropske ekološke standarde, uvodi novi način rešavanja sporova, derogira radnička prava i protežira GMO u prehrambenoj industriji nailazi na otpore zvaničnika evropskih zemalja, najšire javnosti, a posebno zemalja BRIKS-a i Evroazijske unije. Cilj rada je da prezentuje i oceni predložena rešenja TTIP-a, ali i nagovesti alternative i socijalno prihvatljivija rešenja.