Наташа Љубомировић
ИЗАЗОВИ И ПОТЕШКОЋЕ У РАДУ СА ДЕЦОМ У ОБЛАСТИМА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ
Ментално здравље деце и младих је често веома угрожено. Пандемија Корона вируса 2019 (COVID-19) довела је до великих промена попут ограничења кретања, забране путовања и спровођења стриктиних превентивних мера (изолација, социјално дистанцирање, ношење заштитне опреме). Све наведено доводи до значајних промена у животима деце, младих и њихових породица. Установљено је да 2,2 милијарде деце и адолесцената са проблемима менталног здравља представљају близу једне трећине популације у свету. Трауматско искуство оставља трага на појединца, али је трауматско искуство за свакога индивидуално. Што за једну особу представља трауматско искуство за другу то не мора бити. Дакле, оно је индивидуално и дефинише се као субјективни доживљај објективне стварности. Циљ овог рада је да покаже рад психијатра са децом у време изненадне кризе која је проузрокована пандемијом COVID-19. Метод рада: Илустративни прикази пацијената који су се јављали у Институту за ментално здравље током пандемије. Закључак: У кризним и конфликтним ситуацијама постоји вероватноћа да ће бити неопходно да се организују превентивни и интервентни програми истовремено. Деци је потребна помоћ како би се ублажиле акутне последице кризне ситуације, а превентивни програми су потребни да спрече додатне пратеће последице као што је слабија брига и нега деце, услед заузетости родитеља послом, стариијим чланом породице, оболелим чланом и сл. Родитеље треба подстицати да се подучавају о начинима на који се деца могу заштити од неповољних утицаја.
СТИГМА И АНТИСТИГМА ИНТЕРНО РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА - ШАНСА ЗА НОВО ДОБА
Предмет овог рада је приказ примене модела социјалног рада са групом у локалној заједници. Групни рад има вишеструку примену у различитим кризним, али и стабилним, односно уобичајеним околностима. Описани модел рада у заједници базиран је на раду са новонасталим социјалним групама, које чине угрожени и маргинализовани људи - интерно расељена лица са подручја Косова и Метохије. Различите околности, политичка и транзициона збивања на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и коначно у Републици Србији довела су до појаве великог броја избеглица, интерно расељених лица и повратника из западне Европе у процесу реадмисије, појављују се нове социјалне групе у заједници. Ова чињеница је указала на потребу примене групног рада у кризној ситуацији на нивоу локалне заједнице, како би се предузеле мере заштите угрожених група у смислу обезбеђивања помоћи на психолошком, социјалном и здравственом нивоу. На тај начин се избегава дискриминативна пракса и стигма која постоји међу домицилним становништвом. Нови тренд и јачање пружања услуга угроженим групама су заправо ванинституционални облици пружања помоћи. У овом сегменту важну улогу имају организације цивилног друштва и мултисекторски приступ у раду који је заправо холистички приступ у збрињавању угрожених група. Добро развијена и организована заједница пружа сигурност својим грађанима.
