Митар Ковач

Eвропска унија је у периоду од краја прошлог века до данас интензивнo развијала Заједничку безбедносну и одбрамбену политику, у оквиру које је тежиште дала спровођењу војних и цивилних мисија и операција различитог обима и садржаја ван граница држава чланица. Цивилне мисије су неприметно заузеле по броју место испред војних мисија у последњих двадесетак година, а највећа цивилна мисија се спроводи управо на територији Републике Србије, односно у АП Косово и Метохија. Од 2008. када је успостављена мисија EULEX Kosovo (European Union Rule of Law Mission in Kosovo – EULEX), oна је имала кључни циљ – успостављање владавине права на Косову и Метохији. У раду ће се дати оцена успеха ове мисије а самим тим и остваривање циљева које је Европска унија одредила на овој територији. Основна претпоставка јесте да ЕULEX Kosovo није испунио очекивања, и да је своје циљеве остварио у мањем обиму од планираног. Истраживање ће се базирати на анализи садржаја званичних докумената, радова и извештаја организација, и појединаца, и компаративној анализи одређених статистичких показатеља. Процена је да мисија ЕULEX Kosovo није задовољила очекивања те да Европска унија треба да унапреди своје људске и организационе капацитете у области цивилних мисија, како би успела да одговори савременим изазовима у сложеним, конфликтним срединама као што су Косово и Метохија.

Сигурност у снабдевању храном је егзистенцијална потреба и глобални изазов. Евентуална нестабилност или дисконтинуитет у прехрани становништва угрожава националну безбедност државе, ствара услове за избијање конфликта и представља подједнаку претњу за регионалну и глобалну безбедност. Држава својом националном политиком треба да омогући сваком становнику перманентан приступ оптималној количини здраве и пуновредне хране из дугорочно одрживих извора. Парадигма приступа храни преко размене роба на светском тржишту у условима мулти-поларног света постаје ограничавајући фактор очувања суверенитета државе и инструмент за усмеравање политичких одлука које не одражавају националне интересе. У таквим околностима потребно је ревидирати и законодавно артикулисати каузалну повезаност исхране становништва и националне безбедности у циљу целисходнијег суочавања са изазовима новог времена.

Да би се сагледало место и улога оружаних снага и војне силе данас у свету неопходно је анализирати савремена гледишта о сили уопште, њеној условљености, научно-технолошким достигнућима и њиховом утицају на националну безбедност. На основу тих сазнања утврђују се тенденције у структурирању и развоју система националне безбедности. Оружане снаге кроз историју су биле главни носилац националне безбедности, а војна сила је била у функцији заштите или остварења националних интереса. Данас оружане снаге јесу битан подсистем националне безбедности код глобалних и регионалних сила, док се код малих држава из више разлога доводи у питање обим и садржај учешћа, као и могућности оружаних снага да партиципирају суштински у очувању и изградњи националне безбедности. Државе, као системи и националне институције, све више губе реалну моћ јер немају довољне изворе финансирања, првенствено због новог приступа националним економијама и глобализације, као и начина приватизације великих државних система у тим државама. Данас су мале и неразвијене земље суштински без реалне моћи са скромним капацитетима и оперативним способностима оружаних снага. Те државе су релативно суверене и присиљене су на прихватање решења у међународним односима, која су у супротности са њиховим националним интересима. Оружане снаге у тим државама су мале и не одговарају стварним потребама националне одбране. Оне су све више у функцији партиципације у регионалним одбрамбеним савезима и у извршавању задатака помоћи цивилном друштву ради супротстављања ризицима и претњама безбедности. Кроз транзицију, мале, неразвијене и средње развијене земље су у знатној мери умањиле капацитете и одбрамбене способности, у погледу аутономности одбране и ослонца на властите снаге. Након транзиције привредних и економских система тих држава процентуално и номинално смањио се обим финансијских средстава за финансирање оружаних снага. Те оружане снаге нису у стању да се модернизују у целости, нити да одговоре реалним потребама одбране у традиционалном схватању садржаја тог појма, у складу са захтевима који проистичу из физиономије савремених ратова и оружане борбе. Због тога решавање проблема безбедности и одбране најчешће траже у чланству или учешћу у различитим формама регионалног организовања или у савезима и одбрамбеним иницијативама више држава, које повезују заједнички интереси.

У раду је анализиран значај гасовода „Јужни ток“ за Републику Србију и сагледавана његова перспектива, као стратегијског пројекта који треба да допринесе унапређењу националне енергетске безбедности, укључујући и Југоисточну Европу. Имајући у виду да је реч о транснационалном пројекту, посебно је наглашен његов геополитички и безбедносни аспект, пре свега због супротстављености интереса појединих међународних субјеката. Континуирано снабдевање енергетским ресурсима утиче на економску стабилност и обезбеђивање привредног раста држава, што се, истовремено, одражава и на одбрамбену способност. С обзиром на пројектовани раст потражње за енергентима на глобалном нивоу у будућности, очекује се да ће велике силе и остали значајни субјекти међународних односа наставити да јачају своје стратегијске позиције и надметање за обезбеђење довољних количина енергетских ресурса по прихватљивим ценама на светским тржишта, што, сходно проценама, може довести не само до интензивирања политичких тензија, већ и до оружаног сукобљавања. С обзиром да ће део гасовода „Јужни ток“ пролазити и кроз Републику Србију, наставак стратешког повезивања у области енергетике са Руском Федерацијом неспорно ће позитивно утицати на укупан економски и друштвени развој Републике Србије.

У чланку се разматрају неки безбедности аспекти проблема дезинтеграције држава и интеграционих процеса у Европи и на евроазијском простору. Након распада Варшавског уговора, НАТО је постепено наставио поход на Исток, изазивајући перманентне кризе и конфликте у многим државама дуж вредносне линије поделе која се намеће и успоставља између појединих држава на евроазијском просору. Све велике силе савременог света желе да утичу на процес евроазијских интеграција и да остварују своје интересе, у том делу света. По људским и природним ресурсима, то је централни простор света. Због тога, интеграциони процеси, сукоби и ратови, који се дешавају на евроазијском простору имају огроман утицај на глобалну безбедност. Тај сукоб се, у новије време, репрезентативно одсликава кроз грађански рат у Украјини, који ће својим током и непосредним и посредним учешћем великих сила значајно определити европску безбедност и трасирати кључна решења безбедности у свету у будућности.