Mitar Kovač

Evropska unija je u periodu od kraja prošlog veka do danas intenzivno razvijala Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, u okviru koje je težište dala sprovođenju vojnih i civilnih misija i operacija različitog obima i sadržaja van granica država članica. Civilne misije su neprimetno zauzele po broju mesto ispred vojnih misija u poslednjih dvadesetak godina, a najveća civilna misija se sprovodi upravo na teritoriji Republike Srbije, odnosno u AP Kosovo i Metohija. Od 2008. kada je uspostavljena misija EULEX Kosovo (European Union Rule of Law Mission in Kosovo – EULEX), ona je imala ključni cilj – uspostavljanje vladavine prava na Kosovu i Metohiji. U radu će se dati ocena uspeha ove misije a samim tim i ostvarivanje ciljeva koje je Evropska unija odredila na ovoj teritoriji. Osnovna pretpostavka jeste da EULEX Kosovo nije ispunio očekivanja, i da je svoje ciljeve ostvario u manjem obimu od planiranog. Istraživanje će se bazirati na analizi sadržaja zvaničnih dokumenata, radova i izveštaja organizacija, i pojedinaca, i komparativnoj analizi određenih statističkih pokazatelja. Procena je da misija EULEX Kosovo nije zadovoljila očekivanja te da Evropska unija treba da unapredi svoje ljudske i organizacione kapacitete u oblasti civilnih misija, kako bi uspela da odgovori savremenim izazovima u složenim, konfliktnim sredinama kao što su Kosovo i Metohija.

Sigurnost u snabdevanju hranom je egzistencijalna potreba i globalni izazov. Eventualna nestabilnost ili diskontinuitet u prehrani stanovništva ugrožava nacionalnu bezbednost države, stvara uslove za izbijanje konflikta i predstavlja podjednaku pretnju za regionalnu i globalnu bezbednost. Država svojom nacionalnom politikom treba da omogući svakom stanovniku permanentan pristup optimalnoj količini zdrave i punovredne hrane iz dugoročno održivih izvora. Paradigma pristupa hrani preko razmene roba na svetskom tržištu u uslovima multi-polarnog sveta postaje ograničavajući faktor očuvanja suvereniteta države i instrument za usmeravanje političkih odluka koje ne odražavaju nacionalne interese. U takvim okolnostima potrebno je revidirati i zakonodavno artikulisati kauzalnu povezanost ishrane stanovništva i nacionalne bezbednosti u cilju celishodnijeg suočavanja sa izazovima novog vremena.

Da bi se sagledalo mesto i uloga oružanih snaga i vojne sile danas u svetu neophodno je analizirati savremena gledišta o sili uopšte, njenoj uslovljenosti, naučno-tehnološkim dostignućima i njihovom uticaju na nacionalnu bezbednost. Na osnovu tih saznanja utvrđuju se tendencije u strukturiranju i razvoju sistema nacionalne bezbednosti. Oružane snage kroz istoriju su bile glavni nosilac nacionalne bezbednosti, a vojna sila je bila u funkciji zaštite ili ostvarenja nacionalnih interesa. Danas oružane snage jesu bitan podsistem nacionalne bezbednosti kod globalnih i regionalnih sila, dok se kod malih država iz više razloga dovodi u pitanje obim i sadržaj učešća, kao i mogućnosti oružanih snaga da participiraju suštinski u očuvanju i izgradnji nacionalne bezbednosti. Države, kao sistemi i nacionalne institucije, sve više gube realnu moć jer nemaju dovoljne izvore finansiranja, prvenstveno zbog novog pristupa nacionalnim ekonomijama i globalizacije, kao i načina privatizacije velikih državnih sistema u tim državama. Danas su male i nerazvijene zemlje suštinski bez realne moći sa skromnim kapacitetima i operativnim sposobnostima oružanih snaga. Te države su relativno suverene i prisiljene su na prihvatanje rešenja u međunarodnim odnosima, koja su u suprotnosti sa njihovim nacionalnim interesima. Oružane snage u tim državama su male i ne odgovaraju stvarnim potrebama nacionalne odbrane. One su sve više u funkciji participacije u regionalnim odbrambenim savezima i u izvršavanju zadataka pomoći civilnom društvu radi suprotstavljanja rizicima i pretnjama bezbednosti. Kroz tranziciju, male, nerazvijene i srednje razvijene zemlje su u znatnoj meri umanjile kapacitete i odbrambene sposobnosti, u pogledu autonomnosti odbrane i oslonca na vlastite snage. Nakon tranzicije privrednih i ekonomskih sistema tih država procentualno i nominalno smanjio se obim finansijskih sredstava za finansiranje oružanih snaga. Te oružane snage nisu u stanju da se modernizuju u celosti, niti da odgovore realnim potrebama odbrane u tradicionalnom shvatanju sadržaja tog pojma, u skladu sa zahtevima koji proističu iz fizionomije savremenih ratova i oružane borbe. Zbog toga rešavanje problema bezbednosti i odbrane najčešće traže u članstvu ili učešću u različitim formama regionalnog organizovanja ili u savezima i odbrambenim inicijativama više država, koje povezuju zajednički interesi.

U radu je analiziran značaj gasovoda „Južni tok“ za Republiku Srbiju i sagledavana njegova perspektiva, kao strategijskog projekta koji treba da doprinese unapređenju nacionalne energetske bezbednosti, uključujući i Jugoistočnu Evropu. Imajući u vidu da je reč o transnacionalnom projektu, posebno je naglašen njegov geopolitički i bezbednosni aspekt, pre svega zbog suprotstavljenosti interesa pojedinih međunarodnih subjekata. Kontinuirano snabdevanje energetskim resursima utiče na ekonomsku stabilnost i obezbeđivanje privrednog rasta država, što se, istovremeno, odražava i na odbrambenu sposobnost. S obzirom na projektovani rast potražnje za energentima na globalnom nivou u budućnosti, očekuje se da će velike sile i ostali značajni subjekti međunarodnih odnosa nastaviti da jačaju svoje strategijske pozicije i nadmetanje za obezbeđenje dovoljnih količina energetskih resursa po prihvatljivim cenama na svetskim tržišta, što, shodno procenama, može dovesti ne samo do intenziviranja političkih tenzija, već i do oružanog sukobljavanja. S obzirom da će deo gasovoda „Južni tok“ prolaziti i kroz Republiku Srbiju, nastavak strateškog povezivanja u oblasti energetike sa Ruskom Federacijom nesporno će pozitivno uticati na ukupan ekonomski i društveni razvoj Republike Srbije.

U članku se razmatraju neki bezbednosti aspekti problema dezintegracije država i integracionih procesa u Evropi i na evroazijskom prostoru. Nakon raspada Varšavskog ugovora, NATO je postepeno nastavio pohod na Istok, izazivajući permanentne krize i konflikte u mnogim državama duž vrednosne linije podele koja se nameće i uspostavlja između pojedinih država na evroazijskom prosoru. Sve velike sile savremenog sveta žele da utiču na proces evroazijskih integracija i da ostvaruju svoje interese, u tom delu sveta. Po ljudskim i prirodnim resursima, to je centralni prostor sveta. Zbog toga, integracioni procesi, sukobi i ratovi, koji se dešavaju na evroazijskom prostoru imaju ogroman uticaj na globalnu bezbednost. Taj sukob se, u novije vreme, reprezentativno odslikava kroz građanski rat u Ukrajini, koji će svojim tokom i neposrednim i posrednim učešćem velikih sila značajno opredeliti evropsku bezbednost i trasirati ključna rešenja bezbednosti u svetu u budućnosti.