Miona Gajić
O POLOŽAJU DECE ROMSKE NACIONALNOSTI U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE U SRBIJI
Cilj rada je analiza istraživanja koja se bave uticajem etničkih i rasnih predrasuda i diskriminacije na psihosocijalni razvoj dece, pripadnika marginalizovanih grupa, i davanje na dokazima zasnovanih preporuka koje ukazuju na neophodnost promena, radi unapređivanja njihovog položaja. Rad se zasniva na analizi postojeće naučne literature, a metod rada koji se koristi je analiza sadržaja dokumenata. Kako bismo ostvarili navedeni cilj neophodno je pre svega definisati osnovne pojmove poput etničke grupe, rase, predrasuda i diskriminacije. Nakon toga, daćemo kratak prikaz izvora predrasuda, kao i funkcija stereotipa i predrasuda. Posebnu pažnju posvetićemo uticaju rasnih i etničkih predrasuda na psihosocijalni razvoj dece, pripadnika romske nacionalne manjine sa analizom njihovog položaja u sistemu socijalne zaštite u Republici Srbiji. U zaključku ćemo ukazati na neophodnost promena sistema socijalne zaštite, unapređenja zakonodavnog okvira i usvajanje novih veština, metoda rada zaposlenih kao i neophodnost osnaživanja korisnika i uključivanja u nove programe rada, namenjene deci i porodicama iz marginalizovanih društvenih grupa.
ISTICANjE VAŽNOSTI PRAVA DECE NA ALTERNATIVNOM STARANjU SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRAVO NA IDENTITET I PRAVO NA PARTICIPACIJU
Deca u sistemu alternativne brige zaslužuju jednake mogućnosti i jednako poštovanje prava kao i deca koja žive u biološkim porodicama. Neophodno je da prava dece na alternativnom staranju imaju centralno mesto u svim procesima brige. Njihova prava i dobrobit zahtevaju posebnu pažnju i moraju se čuvati i smatrati nepovredivima. Kako bi operacionalizovala opšte standarde Konvencije o pravima deteta, Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2009. godine usvojila je dokument “Smernice za alternativno staranje o deci”. U Republici Srbiji za sada ne postoji zakon koji objedinjuje sva prava deteta, ali su odredbe koje prava deteta štite razasute po brojnim zakonima. Prava deteta su inkorporirana u Zakon o socijalnoj zaštiti, Porodični zakon, pojedine pravilnike i uredbe. Na inicijativu Saveta za prava deteta 2019. godine urađen je Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta. Idejno je ovaj zakon zamišljen tako da na jednom mestu objedini prava deteta, instrumente za promociju, unapređenje, koordinaciju i kontrolu realizacije. Aktuelno ovakav zakon ne postoji nigde u pravnoj praksi u Evropi. Njegov sadržaj pokušava da odgovori objektivnoj stvarnosti ne bežeći od osnovne suštine koja je definisana u okviru Konvencije o pravima deteta. Predmet ovog rada jeste stavljanje u fokus prava dece na alternativnom staranju, odnosno percepcija deteta kao celovitog bića – pojedinca, člana porodice i zajednice sa pravima i odgovornostima adekvatnim njegovom uzrastu i stepenu razvoja. Takođe, deo rada je posvećen podrobnijem objašnjenju značaja dva vrlo kompleksna prava, čije ostvarivanje doprinosi zdravom razvoju dece i mladih na alternativnom staranju, a to su pravo na participaciju i pravo na identitet. Značajnost dečijih prava u sistemu alternativne brige se ogleda u obezbeđenju jednakih mogućnosti za decu na alternativnom staranju i decu u biološkim porodicama; dodatnoj pomoći i podršci deci u sistemu alternativne brige zbog osetljivosti situacije u kojoj se nalaze i njihove ranjivosti; poštovanju i senzitivnosti za njihove različite karakteristike u pogledu: uzrasta, pola, etničke pripadnosti, invaliditeta i slično.