Miodrag Lemajić
OBAVEŠTAJNO BEZBEDNOSNE SLUŽBE REPUBLIKE HRVATSKE - mehanizmi kontrole
Predmet ove analize su vrste, oblici i mehanizmi institucionalne kontrole i nadzora nad radom obaveštajno bezbednosnih službi Republike Hrvatske, koje su se u periodu od 1991. do 2011. godine razvijale u istoj ravni sa dogradnjom organizacije i delokrugom rada obaveštajno bezbednosnih ustanova u Hrvatskoj. Analizom su obuhvaćene obaveštajno bezbednosne službe u Hrvatskoj od dolaska Hrvatske demokratske zajednice na vlast u bivšoj Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u proleće 1990. godine, odnosno jednostranog proglašenja nezavisnosti Republike Hrvatske 1991. godine i raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ključna godina za završni deo analize je stupanje Republike Hrvatske u NATO aprila 2008. godine odnosno homogenizacija postavke obaveštajno bezbednosne zajednice sa standardima Severnoatlantskog pakta. Može se konstatovati da je glavno obeležje reformi kore su se odvijale poslednje dve decenije priprema Hrvatske za članstvo u NATO i proces EU integracija (uslovljavanja) te da su, ujedno, navedene organizacije suštinski pokretači reforme sektora bezbednosti. Tokom navedenog perioda, hrvatske obaveštajno bezbednosne službe prolazile su kroz više etapa (1991, 1993, 1995, 1997, 2002, 2006) tokom kojih su nekoliko puta rekonstruisane i dograđivane. Paralelno sa reformama koje su, političkim odlukama vladajućih establišmenta Republike Hrvatske, sprovođene nad obaveštajno bezbednosnom zajednicom, postepeno su se razvijale politička i civilna kontrola, kao i stručna koordinacija ove zajednice. Razvoj ovog podsektora, sve je više bio uslovljavan približavanjem evropskim integracijama i evroatlanskim standardima. Zbog toga je adekvatna pažnja usmerena na sagledavanje kako dosadašnjih praeaca razvoja, tako i savremenih iskustava Republike Hrvatske u organizacije delovanju obaveštajno-bezbednosnih institucija, kao temelja njene obaveštajne zajednice, ali i sistema nacionalne bezbednosti u celini.