Milovan Trbojević
ZAŠTITA KRITIČNIH INFRASTRUKTURA - ISKUSTVA TRANZICIONIH ZEMALЈA
Permanentne promene u međunarodnim odnosima, kao i porast bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, čine bezbednosnu situaciju vrlo kompleksnom, kako na nacionalnom, tako i nadnacionalnom nivou. U današnje vreme, jedan od najznačajnijih bezbednosnih izazova je pitanje zaštite kritičnih infrastruktura. Naime, obzirom da je kritična infrastruktura važan segment nacionalne bezbednosti, njena zaštita predstavlja jedan od prioriteta svake države.
Polazeći od činjenice da zemlje u tranziciji imaju različite modalitete zaštite kritičnih infrastruktura, u ovom radu je analizirana normativna i organizaciona struktura ove oblasti u R. Sloveniji i R. Hrvatskoj, sa ciljem dolaženja do saznanja o iskustvima koja bi mogla biti implementirana i u R. Srbiji.
Na osnovu dobijenih rezultata došlo se do zaključka da su R. Slovenija i R. Hrvatska, zbog prostorno-geografskih, političkih, društveno-ekonomskih i kulturoloških sličnosti, kao i u pogledu donošenja i sprovođenja politike zaštite kritičnih infrastruktura, dobra referentna tačka za izvlačenje pouka iz iskustava koja bi se mogla primeniti u R. Srbiji. Međutim, modeli navedenih država se, ne mogu preuzeti i implementirati u R. Srbiji bez određenih modifikacija, jer svaka država ima svoje specifične osobenosti.
R. Srbija nema koherentne okvire u oblasti zaštite kritične infrastrukture. U tom smislu, potrebno je sprovesti istraživanje, koje bi uključilo sve sektore društvenih delatnosti, gde bi se došlo do relevantne liste kritičnih infrastruktura. Takođe, na osnovu rezultata istraživanja mogao bi da se utvrdi i relativni stepen kritičnosti jedne infrastrukture u odnosu na druge i karakteristične međuzavisnosti, specifične za teritoriju Srbije. Nakon toga, neophodno je doneti Zakon o zaštiti kritičnih infrastruktura i podzakonska akta.
NEOBAVEŠTAJNI OBLIK DELOVANЈA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI
Istorijski posmatrano, paralelno sa nastankom i razvojem države, razvijale su se i obaveštajne službe. One imaju značajnu ulogu u oblikovanju unutrašnje i spoljne politike države. Naime, kroz različite vidove delovanja obaveštajne službe mogu „proizvesti“ i oblikovati različite vrste kriza i sukoba. To najčešće provode kroz neobaveštajne aktivnosti koje su jedan su od najefikasnijih vidova spoljnopolitičkog delovanja države, pogotovo u slučajevima kada se donosioci političkih odluka opredele za upotrebu sile i prinude u realizaciji „nacionalnih interesa i ciljeva“. Iz širokog spektra delovanja obaveštajnih službi, koje su gledano kroz istoriju često imale odlučujuću ulogu u kreiranju društvenih konflikata i kriza, težište istraživanja u ovom radu fokusirano je na neobaveštajni oblik delovanja obaveštajnih službi. U okviru toga, analizirani su oblici, faze i vrste neobaveštajnih aktivnosti koje, po nalogu državnog rukovodstva, obaveštajne službe konspirativno provode prema drugoj državi, organizaciji ili pojedincu, a u cilju ostvarenja „nacionalnih interesa“.