Милосав Милосављевић
ТРАДИЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА У СОЦИЈАЛНОМ РАДУ
У овом раду сажето је приказана истраживачка баштина социјалног рада и социјалних радника, као основа заснивања науке социјалног рада. У приказу токова истраживања у социјалном раду изабрани су само карактеристични примери и искуства. Аутор критички приказује утицаје друштвениох истраживања на праксу и науку социјалног рада. Приказани су примери првих истраживања реализованих од стране Џејн Адамс и Мери Ричмонд, као и веза између конституисања професије социјалних радника и истраживања у социјалном раду. Аутор, такође, указује на паралени процес развоја социјалног рада у заједници и истраживања о и у локалним заједницама. Приказује се и утицај друштвених околности и промена концепција економске и социјалне политике на токове истраживања у социјалном раду. На крају рада, разматрају се истраживачке тенденције и противречности истраживања у социјалном раду на почетку двадесетпрвог века.
ПРОПАСТ СЕЛА КРОЗ ПРИЗМУ ДРУШТВЕНИХ ДЕВИЈАЦИЈА
Основни предмет овог текста су девијације сеоског становништва посматране у историјско-упоредној равни. Показано је да се оне садржински, структурално и квантитативно разликују од девијација у другим структурама становништва, као и да имају специфичну етиологију. Аутор показује да су друштвене девијације на селу најбољи показатељи његовог растакања са дугорочно непоправљивим последицама и резултат дугорочне друштвене кризе, аномије и неадекватног односа према селу и пољопривреди. Међу најизраженијим девијацијама издвојене су: алкохолизам, имовински криминал укључујући и учешће у делу организованог криминала („зелена мафија“), сиромаштво, незапосленост и беспосличење, агресије и сукоби на микро-социјаном плану, зависност од дрога код младих, поремећаји структура и функционисања породице и депресије и самоубиства старијих. На крају текста закључује се, поред осталог, да би развој пољопривреде и позитивне промене на селу требало да буду приоритетни циљеви укупне и корените друштвене трансформације, што претпоставља детаљно преиспитивање дуготрајних и актуелних промашаја и наопакости у пољопривредној политици и односима према селу. То је и претпоставка предупређења и сузбијања друштвених девијација.
