Miloš Stanić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za uporedno pravo, Beograd

PERIODIKA

PRAVNA ANALIZA NAJNOVIJIH USTAVNIH AMANDMANA U RUSKOJ FEDERACIJI

U Ruskoj Federaciji je tokom jula meseca ove godine na referendumu usvojen niz ustavnih amandmana. Imajući u vidu činjenicu da je Rusija jedna od najznačajnijih država sveta javlja se naučna i društvena potreba za njihovim proučavanjem. Stoga su predmet istraživanja usvojeni amandmani, sa ciljem da se, pre svega, upotrebom normativnog i u manjoj meri uporednopravnog metoda odgovori na dva pitanja. Prvo, u čemu se, nakon njih, ogleda izmena ustavne građevine u Rusiji? Drugo, šta bi mogla da bude intencija ustavotvorca? Odgovor na prvo pitanje je jednostavan. Nakon ovih amandmana, jasno je, dodatno je ojačan, u ustavnopravnom smislu, položaj predsednika. Odgovor na drugo pitanje ne može da bude određen, s obzirom na ustavnu istoriju i ustavnu praksu ove zemlje. Bez obzira na to što se smatra da su ustavne izmene činjene po meri sadašnjeg predsednika, autor smatra da se one, pre svega, čine za nekog budućeg lidera, koji će u Rusiji morati da bude pronađen nakon Vladimira Putina.

PERIODIKA

USTAV REPUBLIKE SRBIJE OD 2006. GODINE – PROBLEM PRIRODE POSLANIČKOG MANDATA I PARLAMENTARNIH IMUNITETA

Autor u članku prikazuje rešenja Ustava Republike Srbije, a koja se tiču prirode parlamentarnog mandata i parlamentarnih imuniteta. U radu se koristi normativni i uporednopravni metod, sa ciljem da se analizom određenih normi ukaže na manjkava rešenja, te da se predlože odgovarajuće izmene. Konkretno, ukazuje se na neprihvatljivost odredbe čl. 102. st. 2. Ustava kojom je regulisana pravna priroda poslaničkog mandata, a imajući u vidu kako je ta materija regulisana u zemljama liberalno-demokratske ustavnosti. Takođe, kada je reč o parlamentarnim imunitetima, ističe se potreba za preciziranjem određenih normi, odnosno razmišljnjem o eventualnom sadržinskom ograničenju imuniteta neodgovornosti. Pored toga, kada je reč o imunitetu nepovredivosti, naglašava se potreba za promišljanjem o njegovom redefinisanju, a u skladu sa tendencijama u uporednom pravu.

PERIODIKA

UTICAJ FRAKCIJSKE DISCIPLINE I KOHEZIJE NA SLOBODAN POSLANIČKI MANDAT

U većini savremenih ustava se predviđa da je mandat poslanika slobodan. Međutim, frakcijska disciplina je realnost u savremenim predstavničkim demokratijama. Imajući to u vidu, mnogi teoretičari tvrde da poslanik nije više slobodan, te da slobodan poslanički mandat pripada ustavnoj istoriji. U ovom radu, autor dokazuje da ovakvo stanovište nije tačno. Prvo, u radu se definiše pojam slobodnog poslaničkog mandata. Nakon definisanja frakcijske discipline i frakcijske kohezije, autor dokazuje da je neophodno da se napravi razlika između njih. U vezi sa tim, naglašava se da jedinstveno glasanje u okviru parlamenta nije uvek posledica primena mera za postizanje frakcijske discipline, već, da ono, pre svega nastaje usled postojanja frakcijske kohezije. Kada postoji frakcijska kohezija, poslanik učestvuje u jedinstvenom glasanju, jer je to u skladu sa njegovim uverenjima. No, i u odsustvu kohezije, a kada dolazi do primena mera za postizanje frakcijske discipline, njihova granica je slobodan poslanički mandat, čije „jezgro“ nikada ne sme da bude narušeno. Stoga, autor zaključuje da slobodan poslanički mandat, svakako, ne pripada ustavnoj prošlosti.

ç