Milinko Vračar

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Univerzitet odbrane

PERIODIKA

POLITIČKA KORISNOST VOJNE MOĆI U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM ODNOSIMA

Brojni radovi iz oblasti strateških studija ukazuju da je u periodu nakon Drugog svetskog rata došlo do umanjenja značaja vojne moći u pogledu ostvarivanja spoljnopolitičkih ciljeva vojnih sila. Autori u radu polaze od teze da je ova pojava još izraženija u savremenim međunarodnim odnosima što objašnjavaju izmenjenim kontekstima savremene društvene stvarnosti koji delimično ili potpuno ograničavaju političke efekte ili „političku korisnost“ vojne moći. Analizom pojedinih posthladnoratovskih sukoba u kojima su učestvovale velike sile, autori zaključuju da takva ograničenja nisu rezultat samo tehnolškog ili ekonomskog konteksta u periodu globalizacije i informacione revolucije već, značajno, i socio-kulturnog i političkog konteksta koji se, između ostalog, sagledavaju kroz ratnu etiku globalnog društva i pojavu snažno ideološki mobilisanog stanovništva pojedinih zemalja i regiona.

PERIODIKA

VOJNA NEUTRALNOST REPUBLIKE SRBIJE KAO STRATEGIJSKA KATEGORIJA

Strategija kao svojevrsna ideja ili zamisao kako ostvariti nacionalne interese ima važnu ulogu u egzistenciji države. Njen uspeh počiva na osmišljavanju i implementaciji racionalnih idejnih rešenja, tačnije, onih rešenja koja su realno ostvariva u praksi a, pri tome, efektna i isplativa. Zato je važno razumeti da strateško mišljenje, iako pretežno umna i kreativna delatnost, ima i svoju razumsku i kritičku zasnovanost. Ona se prepoznaje u „strategijskoj logici“ kao svojevrsnom logičko-metodološkom postupku dolaženja do racionalnih rešenja. Međutim, ignorisanje te logike ili, pak, njeno nerazumevanje i pogrešna primena u procesu formulisanja strategije, ima za posledicu iznalaženje neracionalnih rešenja što dovodi do pojave spontanosti i neizvesnosti u egzistenciji države. Male zemlje, poput Srbije, nemaju privilegiju spontanog ponašanja u međunarodnoj politici poput velikih sila jer posledice takvog ponašanja obično plaćaju visokom cenom. Upravo zbog toga one moraju krajnje pažljivo da pristupe formulisanju strategija kojima se kreira njihova politika nacionalne bezbednosti. Između ostalog, to podrazumeva pravilno razumevanje i jasno definisanje strategijskih kategorija, poput nacionalnih interesa, ciljeva, sredstava i koncepata, a zatim i razumevanje njihovih odnosa u procesu strateškog mišljenja čije su faze odvijanja definisane strategijskom logikom. Polazeći od činjenice da u Srbiji postoji izvesni deficit teorijskih znanja u formulisanju strateških dokumenata, postavlja se pitanje pravilnosti određenja vojne neutralnosti u Strategiji odbrane Republike Srbije. Oslanjajući se na postojeće teorijske okvire strateških studija, istraživačka pažnja u radu usmerena je ka dokazivanju teze da ovo spoljnopolitičko opredeljenje Srbije ne predstavlja njen odbrambeni interes, kako je definisano u navedenoj strategiji, već sredstvo kojim se takvi njeni interesi ostvaruju.

PERIODIKA

TRANSFORMACIJA RATA NA RAZMEĐU 20. I 21. VEKA

Nastanak novih teorija o ratu ili adaptacija starih uobičajena je praksa kako bi se objasnile značajne promene karakteristika oružanih sukoba u određenim istorijskim periodima. Time je transformacija rata na prelazu dva veka potvrda ovakve prakse s obzirom na pojavu novih teorija poput „netrojstveni rat“, „novi ratovi“, „ratovi četvrte generacije“ ili „hibridno ratovanje“. Međutim, i mnoge druge teorije su korišćene sa istom namerom jer, uslovno rečeno, druga polovina 20. veka predstavlja period revolucionarnih promena u svim sferama društvenog života, uključujući i vojnu. Pod uticajem tih promena transformacija rata dobija zamah uspostavljanjem bipolarnog globalnog poretka i odvijanjem hladnog nadmetanja super sila. Ovaj period se, uslovno, može odrediti kao prva faza promene karakteristika oružanih sukoba nakon završetka Drugog svetskog rata. Tokom unipolarnog i početkom multipolarnog perioda međunarodnih odnosa transformacija rata prolazi kroz naredne dve faze odvijanja. Razmatrajući bitne promene karakteristika oružanih sukoba tokom navedenih perioda autori nastoje da identifikuju najznačajnije faktore koji su do tih promena doveli.

ç