Милија Цвијовић
МОДЕЛИ ИЗБОРНОГ СИСТЕМА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ (СВЕТСКА ИСКУСТВА И СРБИЈА)
Питањима реформе система локалне самоуправе значајније се приступило кроз доношење нових законских решења (Закона о локалној самоуправи и Закона о локалним изборима) из 2002. и 2007. године којима су уведени другачији системи функционисања и рада локалних самоуправа у односу на период од 1992 до 2000. године, а између осталог и модели локалних изборних система и организације локалне власти који су били у складу са искуствима и решењима развијених европских и светских земаља, што је један од значајних аспеката овог рада. За ових 20-так година пракса је показала одређене слабости локалних изборних система које су се испољиле пре свега у већинском изборном систему до 2000. године, а последњих 10-так година и у пропорционалном изборном систему Истовремено се тражи и одговарајући модел организације локалне власти, практично од увођења вишестраначког си стема, при чему сваки од модела има своје предности и мане. Не постоји идеални модел локалног изборног система нити организације локалне власти нигде у развијеном свету али се у постојећим законским условима и примереним нашој историји и традицији могу пронаћи решења која ће ублажити већину негативних последица у погледу карактера изборног система и проналажења адекватних одговора на постојеће релације и односе у моделу организовања локалних власти између градоначелника, већа, градске управе и скупштине града.
КОМУНАЛНЕ УСЛУГЕ У ЕВРОПСКИМ ЗЕМЉАМА И СРБИЈИ (РЕФОРМСКИ ПРОЦЕСИ)
Комунални послови спадају у групу најзначајнијих врста јавних услуга које пружају власти на свим нивоима управљања, почевши од локалног, средњег (покрајинског, регионалног) па до централног. Реформски процеси који су обухватили савремени свет морали су да се одразе и на целокупан систем јавних услуга, што укључује и комуналне услуге. Развијене земље западне демократије водећи се тржишним принципима извршиле су трансформацију јавно-комуналних предузећа и побољшале квалитет услуга за релативно кратко време руководећи се сазнањима и искуствима из приватног сектора, као и темељима новог јавног менаџмента који нагласак ставља на резултате и ефекте, а мање на инпуте. Бивше социјалистичке земље су у складу са својим традицијама вршиле промене у структури и организацией својих комуналних система, при чему су резултати тих промена негде били са већим, а негде са мањим успехом. Када је у питању наша земља, систем комуналних услуга до сада није забележио значајније промене које је требало да се догоде са циљем да се подигну њихов квалитет, ефикасност и продуктивност како би грађани достигли већи степен задовољења својих интереса у овој области. Решења треба тражити у складу са искуствима других земаља, али и у складу са постојећим капацитетима и ресурсима са којима располажемо.
РЕФОРМСКИ ПРОЦЕСИ ЈАВНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ
У последњих 25 година савремени свет претрпео је велике промене у политичком, економском, друштвеном, информационо-технолошком и културолошком смислу. У ери интернета и савремених информационих технологија кључни ресурси постале су информације и образовани људи. Промене су се рефлектовале и на управљање државама кроз увођење модела „доброг управљања“, научно утемељеног кроз „нови јавни менаџмент“ који је изазвао промене у погледу трансформације бирократије, регулационим реформама, уговарања, услуга усмереним ка грађанима, буџетском програмирању, управљању реализацијама, увођењу е-технологија. Србија није била под утицајем свих тих промена и данас се суочава са закаснелим транзиционим процесима и слабостима које се испољавају кроз недоследну примену закона, недовољно спровођење стратегија на централном и локалном нивоу, преобимности државног апарата, неефикасним процесима децентрализације, одсуству менаџерском приступа у управљању. Решења у виду модернизације јавне управе у Србији морају се тражити кроз доношење и пуну примену свих закона и стратешких докумената, развлашћивање моћи доношења одлука од стране неколико људи из политичког и економског миљеа на централном нивоу, смањивање броја запослених у јавном сектору, решавање питања нефункционалних државних и друштвених предузећа, као и кроз увођење менаџерског приступа и система мерења и стандарда у раду запослених.
