Milica Topalović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za političke studije, Beograd

PERIODIKA

KONSTITUCIONALIZACIJA PREDSEDNIČKOG SISTEMA U TURSKOJ: DALJE OD DEMOKRATIJE, BLIŽE DESPOTIJI

Prelaz sa zaštitničke demokratije u Turskoj koju karakteriše dominantna uloga vojske na delegativnu demokratiju sa izraženom funkcijom plebiscitirne izvršne vlasti, bila je prirodna i dugoočekivana posledica stogodišnjeg burnog razvoja političkog sistema. Turska verzija prezidencijalizma, uvedena 2017. godine, odlikuje se nedostatkom horizontalne odgovornosti, uspostavljanjem neograničene moći predsednika nad svim granama vlasti, rastom opšteg klijantelizma i smanjenom reprezentativnošću. Tri faktora koja su predodredila konstitucionalizaciju prezidencijalizma su nestabilnost parlamentarnog sistema, značajna uloga vojske u donošenju političkih odluka i viševekovni razvoj političke kulture jakog vođe. Rad teži da kroz istorijski osvrt na konstitucionalni razvoj koji je predodredio promenu političkog sistema Turske u predsednički, istraži kako je ovakav sistem obezbedio legitimitet, a istovremeno postao nedemokratski. Turska verzija predsedničkog sistema stvorila je hibridni i autohtoni režim despotije sa neuravnoteženom moći šefa države.

PERIODIKA

ON ILI ONA VOJNIK? OSVRT NA RODNU OSETLJIVOST JEZIKA U SEKTORU BEZBEDNOSTI

Sektor bezbednosti često se posmatra kao tradicionalno muška sfera, državocentrično polje u kojem nije bilo prostora za učešćem žena, a još manje prostora za diskusije o rodu, rodnim identitetima i diskriminaciji. Rodno osetljiv jezik, kakav je srpski, jedan je od osnovnih instrumenata i indikatora o prisustvu žena i, generalno, rodnih perspektiva u društvu. Želja za potpunom ravnopravnošću polova u sektoru bezbednosti usko je povezana sa promenom društvenih praksi, ali i sa senzibilisanjem jezika po pitanju činova i profesija koje obavljaju žene. Cilj rada je da, na primerima naziva činova Vojske Srbije, pokaže zašto je bitno negovati rodno osetljiv jezik u tradicionalno muškim profesijama, kao i objasniti zašto javne politike i legislativa već duži vremenski period ne uspevaju da sankcionišu seksizam i diskriminaciju u javnom diskursu.

ç