Milica Škorić

U ovom radu, autori predstavljaju najznačajnije domete reforme policije u Srbiji, ocenjuju nivo demokratskog upravljanja policijom, ali i izazove i ograničenja sa kojima se ova reforma susreće. Analiza obuhvata period od početka reforme nakon 5. oktobra 2000. godine do danas, a za cilj ima da pruži odgovor na pitanje: „koliko je uspešno sprovedena reforma policije u Srbiji?”. Koristeći petodimenzionalni model demokratskog upravljanja sektorom bezbednosti, autori analiziraju pet ključnih oblasti reforme, podržavajući svoje navode relevantnom literaturom i istraživanjima. Pružajući najpre uvid u pravni okvir i poštovanje ljudskih prava od strane policije, a potom analizirajući efektivnost interne i eksterne kontrole, kao i postignut nivo transparentnosti i reprezentativnosti policije, autori ukazuju na manjkavosti dosadašnje reforme. U zaključku se ističe da je demokratsko upravljanje sektorom bezbednosti u praksi naišlo na brojne probleme, te da nakon više od dve decenije reforma policija nije dala očekivane rezultate. Za demokratsko upravljanje policijom, neophodan je snažan parlament voljan da kontroliše njen rad, nezavisni državni organi koji su u stanju da uspostave nadzor nad delovanjem policije, ali i volja unutar MUP-a za reprezentativnošću i blagovremenom obaveštavanju javnosti o svom radu.

Indonezija je od svog osamostaljenja do danas prešla višedecinijski put neuspešnog usvajanja demokratskih vrednosti. Ovo iziskuje postavljanje pitanja: Koliko je Indonezija danas demokratizovana i šta su prepreke ovog procesa?Kao odgovor u ovom radu ponudićemo geografski položaj koji gotovo da onemogućava izgradnju temelja državnosti,zbogopasnosti koje dolaze od zemalja u susedstvu, kao i opasnosti koje donose protivnici jedinstvene Indonezije. Pored svih političkih i društvenih razlika, religija podstiče i proizvodi razlike koje, možda i najviše utiču na političku i pravnu praksu zemlje. Religija je jedan od glavnih razloga i oslonaca težnji nemuslimanskog dela stanovništa za separatizmom. Iako je država uvela demokratske institucije i izgradila demokratski sistem, isti nije doneo očekivane rezultate, već je produbio razlike i konflikte. Kroz analizu sadržaja i deskripciju političkih i društvenih prilika Indonezije došli smo do zaključka da demokratizacija Indonezije nije uspela i nema izgledne šanse za povoljan rezultat, bar dok se ne reše pitanja verskih i drugih konflikata, separatizma i ekonomskih pritisaka svetskih sila.

Javna služba kakvu danas poznajemo zasnovana je na North-Trevelyan izveštaju iz XIX veka koji je osudio nestručnost službenika kao posledicu nepotizma u Ujedinjenom Kraljevstvu. Reforme su usledile u drugoj polovini XIX veka i prvoj polovini XX veka, a paralelno su SAD eliminisale sistem plena i zamenjivale ga merit sistemom. Prema ovom sistemu zapošljavanje i napredovanje u javnoj službi zavisi od individualnih mogućnosti i zasluga. Sistem zasluga je stvoren da osigura pravedno i otvoreno zapošljavanje i konkurenciju bez političkog uticaja ili drugih faktora, poput nepotizma, subjektivnog doživljaja kandidata, itd. Odgovor na pitanje kako ocenjivanje službenika utiče na kvalitet javne uprave značajno je jer se pokazalo da različiti pristupi ocenjivanju službenika imaju različite posledice po javnu upravu, ali i da isti pristupi ocenjivanju daju različite rezultate u različitim državama. Zbog navedenog je neophodno posvetiti se istraživanju procesa ocenjivanja – od definisanja uslova za njegovo obavljanje, do analize rezultata.

Prikaz knjige: Milan Vlatković, Zoran Jovanović, UPRAVNI NADZOR, Pravni fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Institut za pravne i društvene nauke, Kragujevac, 2016