Izaberi jezik:

Mile Nenadić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pedagoški fakultet, Sombor.

PERIODIKA

MONDIJALISTIČKE ELITE I NACIONALNI IDENTITET U DOBA TRANZICIJE (GLOBALIZACIJE)

Istorija industrijskog društva je u celosti bilo u znaku masovne politike, a ne elita. U postindustrijskom društvu stvari se ponovo okreću u pravcu moći elita. Autor se zalaže za novu paradigmu sociologije elite, koja polazi od pretpostavke da zajednička pozicija elita a ne individualna pripadnost predstavlja polazište nove pa­radigme za sociologiju elita. Elita je društvena institucija poznata u svim društvima, a kao društvena kategorija nastala je u moderno doba. Elita je istorijski, socijalni, politički i kulturni konstrukt. Procesi globalizacije su doveli do pulverizacije srednjeg sloja, a mondijalne elite su dale sjaj tom procesu. Mondijalističke elite su u opciji, a nacionalne gube na značaju. Srpska nacionalna elita napušta nacionalne mitove i traga za novim nacionalnim identitetom.

PERIODIKA

KRIZA SRPSKOG DRUŠTVA ZNANJA I OBRAZOVANJA

U krizi je ideja obrazovanja, a ne sam sistem. Ona se preokrenula u svoju suprotnost. Moderno obrazovanje još uvek očajnički pokušava da se suprotstavi unutrašnjem i spoljašnjem varvarstvu. U tom pokušaju ono mora ići protiv sila koje su pokretači svetske istorije, a ne samo uz njih. Negujući refleksivniji odnos prema svetu ono pomaže mladima da deluju subverzivnije, a to znači da bolje razumeju, da se kritički odnose, da celovitije spoznaju, da dođu do istine, da rasvetljava objektivne strukture. Zadatak nastavnika je da vaspitavaju u refleksivnom duhu, a ne za ideale u koje se veruje delimično ili uopšte ne veruje. Društvo znanja od svoga toga ništa ne traži. Obrazovanje je u krizi jer je osiromašeno za svoju osnovnu ideju. Obrazovanje bez ideala je samo sebi najveći neprijatelj. Recentne reforme su se jedna za drugom usredsređivale na sistem kao sistem, a ne na iznalaženje nove ideje obrazovanja. Na znanje se danas gleda kao na informacije koje „velociterski“ ili „dromološki“, a to znači brzo zastarevaju. Srazmerno ogromnom rastu informacija raste i količina „balastnog znanja“. Poseban problem krize društva znanja predstavlja re­forma univerziteta. Huškači na novu reformu nacionalnom visokom obrazovanju nude američku formulu boutique-ing of higher education, koju privatni univerziteti gromoglas­no, a državni ćutke prihvataju. Fakulteti se pretvaraju u jeftine „butike“ za prodaju lošije ili bolje dizajniranih nastavnih programa i kurseva. Diskrepancije između lako stečenih diploma i teško dobijenog zaposlenja, uz nezaustavljivi rast strukturalne nezaposlenosti potpuno obesmišljava srednjoškolsko obrazovanje. Srednja škola polako gubi privilegovani sta­tus sistema koji klasifikuje i hijerarhizuje, tako da se od tradicionalnog certifikacijskog organa pretvorila u postmodernog distributera bezvrednih diploma. Studenti moraju prestati da simuliraju znanje, nastavnici predavanja, a fakulteti diplome. Moramo prekinuti sa demagogijom, laganjem i prevarama, jer se ni u jednom području nije toliko lagalo kao što se to i nadalje čini unutar prosvetne politike.

ç