Milan Urošević
POLITIKA KRITIKE – O DRUŠTVENO-POLITIČKI ANGAŽOVANOJ DIMENZIJI FUKOOVE METODOLOGIJE
Odnos naučnog rada i društveno-političkog angažmana je jedna od značajnih tema u savremenim društvenim naukama. Stoga ćemo u ovom članku ispitati način na koji je taj odnos konceptualizovao francuski filozof i istoričar Mišel Fuko. Članak ćemo početi elaboracijom osnovnih teorijskih pojmova koje je Fuko koristio tokom svog rada. Potom ćemo preći na izlaganje njegovih metodoloških pristupa, posebno se fokusirajući na genealoški metod, s obzirom da je to metodološki pristup koji Fuko koncipira kao povezan sa političkom praksom. Upravo ćemo se u narednom poglavlju osvrnuti na njegovu konceptualizaciju odnosa između genealoških istraživanja i društveno-političkog angažmana. Poslednji segment članka će biti posvećen Fukoovim pokušajima da uspostavi odnos između svog naučnog rada i političkog angažmana kroz konceptualizaciju jedinstvenog etičkog okvira za te aktivnosti. Članak ćemo zaključiti osvrtom na, medijski popularizovanu, sliku Mišela Fukoa kao radikalnog, postmodernog, nihiliste, ukazujući na načine na koje naš rad tu sliku opovrgava.