Милан Пашански
ТРАНЗИЦИЈА БЕЗБЕДНОСТИ: ОД ДРЖАВНОГ КА НАЦИОНАЛНОМ КОНЦЕПТУ
У будућем времену, које је у домену стратешке безбедности а, посебно, на српским геополитичком просторима већ започело, вредност националних креативних и руководећих елита, мериће се квалитетом одговора на следеће (Хамлетовско) питање: како у светски глобализам уткати наш (српски) национални парцијализам? Не треба посебно образлагати да тако схваћен парцијализам у себи садржи српски витални национални интерес (ВНИ). Овај научни рад болује од озбиљних мањкавости проистеклих, првенствено, из скучености времена и простора, у коме треба дефинисати ову круцијално значајну, изузетно широку и институционално занемарени област, тим пре, што не постоји релевантна литература, која компетентно третира ову тему. Транзиција безбедности (ТБ) је, фигуративно речено, крчење пута кроз џунглу, у чему битан допринос мора пружити “колективна интердисциплинарна памет”, коју ће визионарски усмеравати да би се кретала у задатим оквирима ново руководство система безбедности. У том смислу, овај рад, после усмених појашњавања које је аутор спреман да изложи, и стручних саветовања (која би требала уследити), и јасног дефинисања захтева новог политичког руководства земље, може постати путоказ за деловање. Сам рад је веома амбициозно конципиран, а аутор је изабрао пут којим се ретко, заправо, (не) иде. Наиме, у првом делу рада излозене су теоријске поставке српског концепта националне безбедности, и њене интерактивне и реверзибилне везе са Виталним националним интересом земље. У другом делу рада, аутор се определио за незахвалан посао имплементирања теоријског концепта, и његовог етаблирања кроз нову архитектуру безбедности, чију неопходност су наметнули нови безбедносни изазови, пред којима се налази Србија. У питању је потпуно другачије посматрање концепта безбедности земље, и њеног опстанка и напредовања, у капитално промењеним условима, како у самој земљи, тако и у ужем и ширем окружењу.
