Milan Palević
GENOCIDNA NAMERA – ESENCIJA ZLOČINA GENOCIDA - problem interpretacije elemenata genocidne namere u postupku utvrđivanja zločina genocida -
Predmet ovog rada je genocidna namera – konstitutivni element i distinktivno obeležje zločina genocida. Pregledom i analizom pravnog režima genocida i ključnih stavova doktrine o datoj problematici, u radu se ukazuje na specifičnost sadržinskih elemenata genocidne namere, njihovu konceptualnu međuzavisnost i teškoće u definisanju i primeni jasnih, opšteprihvatljivih standarda i kriterijuma u postupku utvrđivanja postojanja različitih pojavnih oblika genocidne namere i samog zločina genocida. Neka tradicionalna rešenja sučeljena su sa novim koncepcijskim pristupima i dostupnom sudskom praksom, pre svega praksom dva ad hoc tribunala, kao i stavovima i mišljenjima sudija Međunarodnog suda pravde, datih povodom tri predmeta genocida koji su izneti pred njim. Iz tog „intelektualnog kvazikonflikta” autori su izveli opšti kritički komentar – zaključak o postojanju raskoraka, nekonzistentnosti i neke vrste konfuzije u odnosu normativnog, doktrinarnog i praktično primenljivog u materiji genocida, što vodi dezavuisanju, trivijalizaciji i političkoj zloupotrebi koncepta prevencije i kažnjavanja ovog zločina, kako su oni zamišljeni u, manje više opravdano kritikovanoj, Konvenciji iz 1948. godine. U radu se ne obrađuje „nacionalna, verska, rasna i etnička grupa” kao element genocidne namere, iz razloga što je jedan od autora već objavio rad na tu temu.
ODNOS MEĐUNARODNOG I UNUTRAŠNJEG PRAVA PREMA USTAVU REPUBLIKE SRBIJE IZ 2006. GODINE
U ovom radu analiziraju se odredbe Ustava Republike Srbije iz 2006. godine koje se tiču odnosa domaćeg prava sa međunarodnim pravom. Prvenstveno je ukazano na opšte trendove ustavnih rešenja o odnosu sa međunarodnim pravom, a zatim je detaljno analiziran normativni okvir našeg pozitivnog Ustava. Iznet je čitav niz obrazloženih predloga za unapređenje njegovog teksta u ovom delu, a ukazano je na opasnost od trenutnih pravnih odredaba, posebno ističući njihovu nepreciznost i međusobnu kontradikciju. Naročita pažnja usmerena je na neophodne izmene Ustava Republike Srbije koje će uslediti zbog procesa priključenja Evropskoj uniji. Izložena su konkretna pitanja povodom kojih će ustavne odredbe morati biti usaglašene sa poretkom Evropske unije, a izneti su i neki novi instituti koji će morati biti uneti u Ustav, a koji se tiču primata prava Evropske unije nad domaćim pravom, pravima koja proizlaze iz prava građanstva, ali i nekim promenama koje se tiču unapređenja vladavine prava. Posebno je istaknuta potreba uvođenja u Ustav odredaba o usaglašavanju spoljne politike sa spoljnom politikom Evropske unije.