Милан Липовац

Урбана безбедност представља комплексно истраживачко поље, које чине различити безбедносни проблеми (ризици, рањивости, претње), разнолики актери, тј. провајдери који учествују у остваривању и унапређењу безбедности урбаних средина, као и стратегије, активности и средства које су усмерене ка решавању безбедносних проблема, а у циљу заштите виталних вредности у урбаној средини. Безбедносна претња представља један од кључних, а можда и најважнији елемент урбане безбедности. Имајући то у виду, у раду ће бити представљене неке од најчешће проблематизованих безбедносних претњи у урбаној средини, као и опис њихових карактеристика, узрока и последица. Осим тога у раду ће такође бити издвојене неке од основних специфичности претњи урбане безбедности, а у циљу утврђивања заједничких карактеристика и евентуалних образаца у погледу узрока и испољавања претњи урбаној безбедности. На крају ће бити представљени и могући критеријуми за класификацију безбедносних претњи урбаних средина, а као израз потребе даљег утемељења и систематизације области урбане безбедности.

Појам национални интерес налази се у средишту реалистичких приступа науке о међународним односима и студијама безбедности, а они који се баве његовим проучавањем полазе од претпоставке да се овај појам може користити на најмање два начина. Као средство политичке акције онда кад политичари, односно креатори и реализатори политичких одлука настоје да својим одлукама и акцијама „дају“ легитимитет, истакну њихов значај и подигну их на врх политичких приоритета. Може се користити и као средство политичке анализе, односно као аналитички концепт. Управо овакав начин употребе појма национални интерес и провера његовог сазнајног потенцијала представљају централну тему овог рада. Модел Џозефа Френкела и матрица Доналда Нектерлајна представљају неке од најчешће коришћених модела за проучавање националних интереса великих сила у односу на догађаје који су за те силе (били) од виталног значаја. У раду ће бити разматране могућности адаптације ових модела за потребе анализе националних интереса Републике Србије, а такође ће бити препоручени и конкретни извори за чију анализу би било адекватно применити ове прилагођене истраживачке моделе.

У претходном истраживању бавили смо се националним интересом као аналитичким концептом, направили детаљан преглед становишта релевантних аутора и дали предлоге за анализу националног интереса Републике Србије. Овај рад представља логичан наставак претходног, јер обухвата настојање да се квалитативном анализом експозеа (програма рада Владе) мандатара Владе од 2007. до 2017. године утврде национални интереси Републике Србије. Основни циљ овог рада је провера сазнајног потенцијала појма национални интерес, а основна претпоставка је да се национални интерес малих држава везује за оно што реалисти означавају као „круто језгро националног интереса“, односно на опстанак. Зато ће ова претпоставка бити проверавана на случају Републике Србије, док ће као оквир за анализу бити коришћена прилагођена Нектерлајнова матрица која омогућава самеравање основних националних интереса (одбрамбени, економски, регионални и идеолошки интереси) према њиховом интензитету.