Milan Igrutinović
POTRAGA EVROPSKE UNIJE ZA STRATEGIJSKOM AUTONOMIJOM I BAJDENOVA SPOLJNA POLITIKA
Tokom prethodne decenije EU se susrela sa izazovima na više frontova: ekonomska kriza i spori oporavak, izbeglička kriza, terorizam, Bregzit, odsustvo efikasnosti svoje spoljne i bezbednosne politike. Poslednjih godina, EU je uložila novi napor da definiše svoju svrhu i položaj u međunarodnim odnosima, želeći da stratešku autonomiju. To praktično znači da postane činilac sa sposobnošću da postavlja svoje prioritete i donosi odluke. Kako je uloga Sjedinjenih Država u bezbednosti Evrope još uvek preovlađujuća, odnosi EU-SAD imaju poseban značaj na tu ambiciju EU. U ovom tekstu pružamo pregled odnosa između ova dva činioca sa fokusom na prvoj godini predsedničkog mandata Džozefa Bajdena, i dajemo argumente da kroz složenu interakciju EU teži da definiše svoje politike nezavisno od Sjedinjenih Država, želeći da proširi prostor za manevar i akciju.
GLOBALNI POLOŽAJ EU - POLITIČKI I EKONOMSKI ASPEKTI
Finansijska kriza je Evropu pogurala ka introspekciji, ka reviziji sopstvenog ekonomskog poretka i odnosa i posledičio smanjila volju za promišljanjem svog spoljno-političkog položaja. Uključivanje u svetske privredne tokove radne snage većeg broja zemalja, pre svih Kine, Indije, Brazila, resurgencija Rusije u finansijskom i vojnom smislu, njihov sveukupni političko-ekonomski rast nužno je doveo do relativnog opadanja moći tradicionalnih zapadnih sila. U ovom radu je izneta kvantitativna analiza aktuelnih ekonomskih trendova koji govore u prilog tezi o relativnom ekonomskom padu, kao i presek spoljno-političkog položaja EU. Rad takođe pokazuje da dosadašnji model uticaja putem projekcije normativne moći ne daje željene rezultate niti pruža mogućnosti razvoja usled specifične geneze i razvoja post-kolonijalnog i post-imperijalnog sveta.