Mikica Budimirović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fo­rum mla­dih sa in­va­li­di­te­tom Sr­bi­je

PERIODIKA

MOGUĆNOSTI UNAPREĐENЈA SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA U REPUBLICI SRBIJI

Preduzetnički duh nastaje ideološki u predvorju nastanka kapitalizma i posebno je prisutan u ideologiji i ekonomskim koncepcijama protestantizma. Naravno, profitni principi važili su i u ranijim istorijskim periodima, ali nisu bili posebno naglašavani, zbog ukupne nerazvijenosti privrede i posebno razmene i trgovine. Liberalističke i neoliberalističke koncepcije ekonomske i socijalne politike izričito su u prvi plan stavile tržišne zakonitosti i odnose u središte svih društvenih odnosa, a profit ostvaren u tržišnoj utakmici kao merilo lične i društvene vrednosti. Iako se relativno rano u ljudskoj istoriji javljaju različiti vidovi neprofitnih, dobročiniteljskih i dobrovoljnih aktivnosti, posebno u sferi onoga što se danas naziva socijalnim uslugama, socijalno preduzetništvo se vezuje na nastanak demokratskih društava i za koncepciju države blagostanja. Demokratsko društvo podrazumeva aktivnu participaciju građana u odlučivanju o svim bitnim zajedničkim potrebama, pitanjima i interesima i podstiče različite oblike udruživanja i samoorganizovanja građana, posebno na lokalnom nivou. Savremene i najdemokratskije države nisu u stanju da obezbede socijalnu sigurnost svih svojih građana, posebno ne one u kojima dominira neoliberalistički model ekonomske i socijalne politike, koji je direktno u suprotnosti sa idejama i principima države blagostanja. U principu, u savremenim društvima tržišno usmereno preduzetništvo u svim sektorima proizvodnje i usluga preferira se u odnosu na druge vidove privrede i socijalnih i drugih usluga. Mada, većina država, pritisnutih siromaštvom, nezaposlenošću, marginalizacijom brojnih slojeva stanovništva, migracijama i drugim socijalnim problemima, na neke načine podržavaju određene forme socijalnog preduzetništva, ne dovodeći u pitanje bazične ekonomske i socijalne zakonitosti. Zahvaljujući tome, u svetu se mogu sresti primeri uspešne i dobre prakse socijalnog preduzetništva. Socijalno preduzetništvo u Srbiji nema dugu tradiciju, niti je značajnije razvijeno, kako bi moglo da vrši svoj društveni poziv, angažujući aktivno i lukrativno građane (posebno one koji su iz različitih razloga osujećeni da rade i tako stiču svoj dohodak) i doprinoseći bogatstvu i raznovrsnosti socijalnih i drugih usluga, pa i roba. Brojni su razlozi za ovu situaciju od predrasuda i zabluda, ideoloških ograničenja i nepoznavanja, do inercije i skromne političke volje da se razvija autentični koncept socijalnog preduzetništva, kome bi svi nosioci odlučivanja (država, lokalne vlasti, kompanije i korporacije, velika preduzeća, fondovi i fondacije, donatori i zadužbinari itd.)pružili konkretnu podršku i podstrek. Bez toga se ne mogu očekivati bitnije promene. Postojeći institucionalno-pravni okviri socijalnog preduzetništva nisu prepreka, ali nisu ni pogodujući i podsticajni faktor socijalnog preduzetništva. Zbog toga bez suštinske promene odnosa prema ovoj socijalnoj inovaciji neće biti dovoljno doneti samo relevantan zakon i druga pravna akta.

ç