Марко Б. Тмушић

Овај рад се бави анализом институционалних детерминанти као подстицајних мера за привлачење страних инвестиција у Републици Србији. Посебна пажња се посвећује институционалним факторима као што су политичка и економска стабилност, ниво корупције, ефикасност судства, затим стабилан и поуздан, уједно и транспарентан законски оквир, којима се покушава објаснити понашање страних инвеститора приликом избора дестинације у коју желе инвестирати. У раду ће се показати да се институционални недостаци Србије покушавају надоместити политиком субвенционисања, чија се економска ефикасност доводи у питање, а последица је управо институционалне неефикасности српског политичког и економског система. Основна интенција рада је да указивањем на институционалне препреке за већи прилив страних инвестиција, понуди и јасне смернице за развој мера и механизама за привлачење оних страних инвеститора, извозно оријентисаних, а који дугоорочно планирају да остану у Републици Србији.

У овом раду се врши анализа односа државе и економије, тј. испитују се границе „уплитања“ државе у економске токове и процесе, посматрано кроз призму теоријских погледа економске науке који су пратили еволуцију овог односа. Долази се до закључка о неопходности утицаја државе на креирање економских процеса и односа, кроз вршење одређених економских функција. Поставља се питање, у којој мјери је прихватљив утицај државе у економији? Теоријска диверсификација у економији управо је условљена одговором на ово питање, те су у раду анализиране теорије које су се бавиле овим питањем. Анализа се заокружује све присутнијом савременом дилемом о одрживости идеје капитализма, која доминира глобалном економијом.

Вишедеценијска лоша реформска пракса економије у Србији намеће неопходност истраживања и анализе реформи из једног другачијег угла. Више се не може кривити сам процес транзиције који предуго траје, већ се мора поставити питање, због чега је тако? Поред свих недаћа које су задесиле Србију у послењих две деценије, ипак се стиче утисак да је протекло и више него довољно времена да се политички систем стабилизује, а да се економија опорави. Посебно ако имамо у виду скромне економске потенцијале Србије. У раду ћемо понудити један нови приступ анализе економских реформи у Србији, који ће нагласити улогу и значај институција за ефикасно спровођење истих. Ниједна земља, па ни Србија, свој привредни раст и развој, на средњи и дуги рок, не може остварити без квалитетних институција. Покушаћемо да одговоримо на питања зашто Србија заостаје у економским реформама, те да на основу добијених одговора понудимо и један нови приступ економским реформама који ће се базирати на новим институционалним основама.

Порески систем опредељује ефикасност јавних финансија и њихов економски значај, посебно у погледу оптималног опорезивања. Са тог аспекта, све више се говори о правичности, ефикасности и једноставности које морају бити најзначајније одлике савремених пореских система. Због тога, данас су присутне бројне промене у већини савремених пореских система. И у Србији се све више говори о реформама пореског система, које морају представљати значајан сегмент укупних реформи њених јавних финансија. Пажња је усмерена на анализу стања и реформи пореза на доходак грађана и доприноса за социјално осигурање, пореза на добит правних лица и пореза на имовину. Стање прихода од различитих пореских облика у Србији је представљено уз упоредни приказ прихода од истих пореских облика у земљама чланицама Европске Уније.