Marina Kostić

Da li je Bajdenova administracija uspela da povrati bar neki deo liberalnog međunarodnog poretka delom degradiranog za vreme mandata Donalda Trampa? Da li se Bajden ponaša u skladu sa svojim i obećanjima svoje stranke za vreme izborne kampanje, ili se pridržava politika zacrtanih od strane svog prethodnika? I koliko od toga je urađeno u oblasti kontrole naoružanja? To su pitanja na koja će autori ovog rada pokušati da odgovore. Zaključci će biti doneti na osnovu analize teorijskih pretpostavki koje se nalaze u pozadini Trampovog i Bajdenovog pristupa međunarodnim institucijama, u šta spada i kontrola naoružanja; zatim na osnovu istorijske analize Trampovog nasleđa u ovom kontekstu, analize sadržaja Bajdenovih obećanja i obećanja Demokratske partije za vreme kampanje, u poređenju sa stavovima Republikanaca. U proceni rezultata prve godine mandata novog američkog predsednika u oblasti kontrole naoružanja, autori zaključuju da su rezultati dvoznačni i razlikuju se od slučaja do slučaja: ponegde, Bajden se pridržavao politika koje je usvojila Trampova administracija, dok je u drugim slučajevima pristup potpuno promenjen.

Predmet ovog istraživanja je odnos narušenih bilateralnih odnosa država Zapadnog Balkana i bezbednosti Evropske unije (EU) koji se istražuje kroz upotrebu klasifikacije nivoa konfliktnosti određenog bilateralnog odnosa koji daje dr Marta Zorko. Iako se ova klasifikacija, koja obuhvata četiri nivoa konfliktnosti i razvrstava ih u sporove ili sukobe, koristi za istraživanje bilateralnih graničnih sporova, smatramo da ista predstavlja najpogodniji okvir za ovo istraživanje. Istraživanje narušenosti bilateralnih odnosa i regionalne saradnje na graničnim pojasevima Evropske unije, koji predstavlja i Zapadni Balkan, postaje izuzetno značajno ako uzmemo u obzir da su neke od najvećih pretnji za EU terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje i nelegalne migracije, za čije je sprečavanje potrebna dobra saradnja država regiona. Rezultati istraživanja ukazuju na to da region Zapadnog Balkana još uvek nije transformisan u miroljubivu zajednicu i da se još uvek nalazi na nivou koegzistencije. Takođe, istraživanjem je utvrđeno da bilateralni odnosi Makedonije predstavljaju najveći bezbednosni izazov za EU, budući da je identifikovano da ona ima dva narušena bilateralna odnosa na nivou sukoba koji su socijetalne prirode i sa državama koje su već članice Evropske unije. Takođe, sprovedeno istraživanjeukazuje na to da je narušenost tzv. socijetalnih odnosa trajnija i intenzivnija, dok se oni oko granice mogu rešavati i sudskim putem, kao u slučaju Hrvatske i Slovenije.

Procesi u Evropi nakon hladnog rata pružili su jedinstvenu priliku državama članicama Evropske unije (EU) da oblikuju evropski poredak. To nije bilo koji poredak, već poredak evropskih država, koji je ne samo geografski već i normativno određen. On se uspostavlja preko međunarodnih ustanova kroz koje se vrši difuzija i institucionalizacija načela, normi i pravila EU kao međunarodnog društva. Predmet ovog istraživanja je nastanak i razvoj politike proširenja EU kao međunarodnog režima nastalog u okviru EU. Cilj istraživanja je objašnjenje kako se ova politika, sa stečenim iskustvima i naučenim lekcijama, razvijala na takav način da svoj najformalizovaniji i najsloženiji oblik dobija u slučajevima onih koju su poslednji u nizu proširenja – u ovom momentu država Zapadnog Balkana i Turske. Navedena teza se istražuje u teorijskim okvirima engleske škole međunarodnih odnosa i teorije režima, kao najpodesnijih za objašnjenje nastanka politike proširenja, kao i socijalnog konstruktivizma, koji ukazuje na načine i pravce njegovog razvoja. U metodološkom smislu, dedukcijom i analizom se koristimo kada iz postojećeg saznanja i iskustva o prirodi EU kao međunarodnog društva izvodimo teze o politici proširenja, kao jednoj od međunarodnih ustanova nastalih u okviru Unije, dok se indukcijom, sintezom i generalizacijom koristimo prilikom izvođenja teza o posledicama iskustava i naučenih lekcija EU iz dosadašnjih proširenja. U radu se najpre objašnjava teorijska utemeljenost politike proširenja, njen realistički i normativistički aspekt, a zatim razvoj ove politike primenom socijalnog konstruktivizma. Naučene lekcije, koje postaju deo znanja i „učenja“ Evropske unije u oblasti proširenja navode se u poslednjem delu rada.

Osvrt: Paradigme u međunarodnim odnosima iz ugla „Strukture naučnih revolucija“ T. Kuna.