Krunislav Sovtić

U radu se detaljnije istražuju brojni negativni efekti neoliberalnog modela razvoja i pogrešne makroekonomske politike stabilizacije. Detaljno se analizira slom privrede i implozija rasta do kojih je doveo ovaj model razvoja i stabilizacije, posebno ponašanje (padanje) celog niza makroekonomskih indikatora, uz ocenu specifičnosti ekonomske i finansijske krize u Srbiji. Osnovni stubovi neoliberalne dogme su privatizacija, liberalizacija i stabilizacija. U radu se polazi od prvog stuba efekata privatizacije i pustošenja (raspro­daje) nacionalne privrede kroz izabrani proces privatizacije. Kroz ovaj proces je izvršeno i nametanje primitivnog i surovog kapitalizma, koji preko otvorene (a nezaštićene) privrede prema stranom finansijskom i robnom kapitalu dovodi do najgrubljih oblika eksploatacije i neokolonijalizma. Posebno se analizira predaja banaka u ruke stranom kapitalu i uloga banaka u razvoju i odlivu kapitala u inostranstvo. Najveći problem, izrastao iz nekontrolisane i pljačkaške privatizacije, je ogroman rast nezaposlenosti, stvorena je ogromna rezervna armija rada. To postaje ključni i najteži problem privrede i društva u Srbiji. Oslonac na strani kapital i zaduživanje u inostranstvu doveo je do eksplozije spoljnog duga i obaveza iz duga koji guše privredu i onemogućavaju razvoj. Duboka privredna kriza dovela je i do eksplozivnog rasta budžetskog de­ficita i krize javnog finansiranja, liberalizacija spoljne trgovine i tržišta (kapitala) i ogroman rast defici­ta spoljne trgovine posebno se izučavaju u radu. Sve je to praćeno socijalnom destrukcijom društva uz pokušaje fiskalne konsolidacije. U zaključnom delu ce daju preporuke za izradu novog modela razvoja i stabilizacije.

U radu se pre ostalog istražuju danas dominantne u svetu koncepcije o ulozi novca i monetarnih faktora u procesu privrednog rasta, zaposlenosti i stabilnosti privrede. Polazeći od stava da "nije bitno poreklo novca (primarna emisija, depoziti banaka, inostrani novac), već njegova upotreba, usmeravanje, kontrola i efekti koje se po­stižu upotrebom novca", posebno se izučava aktivna uloga novca u privrednom razvoju. Posebno se izučava fenomen i kontroverza u ekonomskoj teoriji da li "ekspanzivna i razvojno usmerena monetarna politika može biti efikasna u pokretanju proizvodnje i oživljavanju ekonomskog rasta, bez pokretanja inflacije. U tom pravcu izučavaju se monetaristička koncepcija, realna ili materijalistička koncepcija monetarne politike i varijanta realnog pristupa. Posebno se izučavaju monetarni impulsi i mehanizam transmisije monetarnog delovanja u privredi u konceptu aktivnog novca. U tome je od posebnog značaja realna i nominalna količina novca u privredi u vođenju monetarne po­litike. Nakon teorijskog dela u nastavku rada se izučava monetarizam, liberalizam i njihov uticaj na nerazvijene privrede u svetu, posebno pod danas dominantnom neoliberalnom paradigmom (koju su prihvatile i ove države). Ovde se istražuje monetarizam, neokejnzijanizam (državni intervencionizam) i neoliberlani sistem, a posebno deflatorna politika i redukcija agregatne tražnje u sklopu politike "restrukturisanja i stabiliazcije nacionalnih privreda, a tako i naše privrede.

Uloga novca i monetarne politike u ekonomskim procesima, posebno novca kao aktivnog faktora je jedna od stalnih kontroverzi. Teorijske koncepcije o ulozi monetarnih faktora koje se kreću između monetarizma i kejnzijanizma i dalje su vrlo aktuelne. U radu se istražuju monetarni faktori u procesu privrednog razvoja, a zatim transmisioni mehanizam monetarne politike. Novac kao neutralan i aktivan faktor razvoja, poreklo i neutralizacija inflatornih efekata u korišćenju monetarnog dopinga razvoju i proizvodnji. Pri tome se daje i kritika monetarističkog modela monetarne politike, a zatim pravci, mehanizam i mogućnosti razvojnog delovanja monetarne politike u savremenim privredama. Na kraju se istražuju stabilizacioni i razvojni priorite­ta monetarne politike u svetu i u Srbiji. U završnom delu daje se i kritika restriktivne (stabilizacione) monetarne politike naše centralne banke.