Katarina Sedlecki
DA LI JE REALNO OČEKIVATI PROMENE U MODELU PLANIRANJA PORODICE U SRBIJI U NEPOSREDNOJ BUDUĆNOSTI?
Već više od pola veka Srbija (van područja Kosova i Metohije) se suočava sa nivoom rađanja dece ispod potreba proste zamene generacija. Fenomen nedovoljnog rađanja u našoj sredini prati i njegov sastavni deo je pretežno tradicionalna kontrola rađanja koja uključuje pribegavanje abortusu kada se iz različitih razloga trudnoća ne želi ili se ne može prihvatiti. Da li je realno očekivati promene modela planiranja porodice u Srbiji u neposrednoj budućnosti? U ovom radu odgovor na postavljeno pitanje je tražen na tri načina. Prvo, analiziranjem dugogodišnjeg kretanja indikatora planiranja porodice i njihovih karakteristika. Paralelno se utvrđuju stanje i dometi politika relevantnih za planiranje porodice. Pre svih populacione politike i politike zdravstvene zaštite. Istovremeno, u nemogućnosti da se sprovede reprezentativno istraživanje vezano za utvrđivanje stavova mladih ljudi koji su relevantni za planiranje porodice, predstavljeni su stavovi koji se odnose na rađanje i korišćenje efikasne kontracepcije studentkinja Medicinskog, Farmaceutskog i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Posle sagledavanja izabranog zadatka iz sva tri ugla, čini se da nema dileme da ne postoji prostor za očekivanje drugačijeg reproduktivnog ponašanja u Srbiji u neposrednoj budućnosti. Da bi se ostvarile pozitive promene neophodna je izgradnja reproduktivne svesti. I individualne i političke.