Jovanka Šaranović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

PERIODIKA

VOJNA NEUTRALNOST I SRPSKA STRATEŠKA KULTURA

Neutralnost je najčešće tretirana kao diskutabilan projekat. Reč je o konceptu koji je praćen brojnim kontradikcijama i dilemama i otvorenim osporavanjima, počev od toga šta koncept danas znači, da li je kredibilan, realan, moguć i moralno utemeljen koncept, posebno da li ga kontekst globalnih procesa diskvalifikuje kao koncept u budućnosti. Teorijsko polazište teksta jeste da neutralnost, iako radikalno modifikovana, nije iščezla već i dalje predstavlja koncept koji je važan segment međunarodne politike. Ponovno oživljavanje realpolitike u međunarodnim odnosima poslednjih godina, kao i izazovi multipolarnog koncepta međunarodnih odnosa predstavljaju važne podsticaje legitimnosti izbora neutralnosti i afirmacije strateške kulture koja favorizuje vrednosne postulate neutralnosti. Praksa evropskih neutralnih država, bez obzira što su neke od njih značajno redefinisale noseće postulate neutralnosti, posebno činjenica da su to države koje ulaze u red najuspešnijih savremenih društava, ide u prilog održivosti takvog koncepta. U tom smislu u tekstu je prezentovana argumentacija da nastojanje Republike Srbije da praktikuje vojnu neutralnost kao dugoročno bezbednosno opredeljenje predstavlja izbor strateškog karaktera. Geopolitički, istorijski i brojni drugi razlozi snažno potvrđuju karakter takve odluke. Posebno važan aspekt takvog izbora predstavljaju i noseći vrednosni sadržaji strateške kulture srpskog naroda koji snažno korespondiraju sa idejom vojne neutralnosti. Strateška kultura srpskog naroda koja svoje polazište ima u Kosovskom zavetu i koja je stvarana u uslovima izrazito nenaklonjene istorije, predstavlja autentičan okvir utemeljenja jednog naročitog odnosa prema strateškim nacionalnim pitanjima u budućnosti. Visoko vrednovan odnos prema slobodi, nezavisnosti, spremnost na žrtvu za više ciljeve, kao i poseban društveni status vojske, predstavljaju suštinske postulate srpske strateške kulture i kao takvi mogu da predstavljaju važan program daljeg unapređenja koncepta vojne neutralnosti.

PERIODIKA

AZIJSKI PACIFIK I AMERIČKO-KINESKO NADMETANJE

U tekstu se analizira američko-kinesko nadmetanje koje ima progresivnu tendenciju i svojom kompleksnošću teško je kontrolisano što čini realnim opasnost od dalje intenzivne radikalizacije njihovih odnosa. Taj rivalitet dobija posebne dimenzije na prostoru azijskog Pacifika čija jedinstvena geopolitička osobenost podstiče snažnu koncentrisanost američko-kineskih interesa, SAD da ospore sve jasniji smer diskreditacije sopstvene moći, a Kine da potvrdi svoje sve izvesnije liderstvo. Konfrontiranost njihovih interesa upućuje na neizvesnost u pogledu budućih bezbednosnih trendova na prostoru azijskog Pacifika. Kroz prizmu realpolitičke teorije međunarodnih odnosa i nadmetanja za moć kao suštinskog određenja odnosa među državama, kao i geopolitičkih škola koje ističu primarni značaju pomorske moći, u fokusu istraživačke pažnje su analiza strateških opredeljenja i ambicija SAD i Kine na azijskom Pacifiku kao jednom od najznačajnijih geopolitčkih središta savremene svetske politike. Komparacija strateških ambicija i na njima zasnovanih politika u kojima strateška osetljivost Istočnog i Južnokineskog mora ima poseban značaj, jasno nagoveštava dugoročnu suprotstavljenost američko-kineskih interesa, čineći tako konfliktni kontekst dominantnim u njihovim bilateralnim odnosima. Konfliktni potencijal u njihovim odnosima primarno će određivati karakter odnosa u regionu, doprinoseći da odnosi na tom prostoru budu, kompleksni, nejasni i potencijalno eksplozivni. Autori zaključuju da nadmetanje Kine i SAD ima narastajući tok koji će, imajući u vidu izražen trend snažne polarizacije odnosa u međunarodnoj politici, uključujući i nesagledive posledice pandemije Korona virusa koja nastavlja da još intenzivnije diskredituje poredak koji je uspostavio zapadni svet, dodatno zaoštravati potencijalni sukob SAD i Kine na azijskom Pacifiku kao globalnom čvorištu savremenog sveta.

PERIODIKA

TRANSFORMACIJA RATA NA RAZMEĐU 20. I 21. VEKA

Nastanak novih teorija o ratu ili adaptacija starih uobičajena je praksa kako bi se objasnile značajne promene karakteristika oružanih sukoba u određenim istorijskim periodima. Time je transformacija rata na prelazu dva veka potvrda ovakve prakse s obzirom na pojavu novih teorija poput „netrojstveni rat“, „novi ratovi“, „ratovi četvrte generacije“ ili „hibridno ratovanje“. Međutim, i mnoge druge teorije su korišćene sa istom namerom jer, uslovno rečeno, druga polovina 20. veka predstavlja period revolucionarnih promena u svim sferama društvenog života, uključujući i vojnu. Pod uticajem tih promena transformacija rata dobija zamah uspostavljanjem bipolarnog globalnog poretka i odvijanjem hladnog nadmetanja super sila. Ovaj period se, uslovno, može odrediti kao prva faza promene karakteristika oružanih sukoba nakon završetka Drugog svetskog rata. Tokom unipolarnog i početkom multipolarnog perioda međunarodnih odnosa transformacija rata prolazi kroz naredne dve faze odvijanja. Razmatrajući bitne promene karakteristika oružanih sukoba tokom navedenih perioda autori nastoje da identifikuju najznačajnije faktore koji su do tih promena doveli.

PERIODIKA

ISLAMISTIČKI EKSTREMIZAM NA BALKANU I VOJNI ASPEKT PROBLEMA

Poslednja dekada dvadesetog, a naročito početak dvadesetprvog veka obeležene su novim okolnostima u kojima se na „pijedestal bitnosti“, i to na velika vrata, vratila religija. Pored nesumnjivog značaja koji bitne religije savremenog sveta imaju u artikulisanju duhovnih potreba vernika, činjenica je da su mnoge ekstremističke, a ne retko i terorističke organizacije, suštinu svog zalaganja i delovanja vezale za „uzvišene verske razloge“. S tim u vezi, glavni cilj ovog rada je da, počevši od definisanja pojma – ekstremizam, preko pojašnjenja pojave i etabliranja političkog islama – islamizma, elaborira savremeni kontekst u kojem se kao dominantan vid verski inspirisanog nasilja javlja islamistički ekstremizam, kao i da ukaže na najvažnije ekstremističke grupe u regionu Balkana i načine njihovog delovanja. Takođe, ovaj rad govori i o mogućnostima vojnog odgovora na ovu pošast savremenog sveta, u svetlu strategijskih i doktrinarnih dokumenata koji definišu mogućnosti istog.

ç