Јована Николић

ИГРА ДЕМОКРАТИЈЕ И ТРГОВИНЕ: КОМПАРАТИВНА СТУДИЈА КИНЕ И ЕУ У ЕВРОАЗИЈСКИМ ОДНОСИМА

Ово истраживање се бави истраживањем трговинске динамике између Кине и Европске уније са једне, и 26 земаља Евроазије, са друге стране. Заснована на постулатима демократског мира и комерцијалном либерализму, студија истражује да ли и на који начин политички режими, институционална стабилност и чланство у економским савезима евроазијских држава утичу на међународне трговинске односе. Користећи мултиметодски приступ који укључује квалитативну анализу трговинских споразума и квантитативну анализу емпиријских података, истраживање има за циљ да открије обрасце и импликације на регионалну и глобалну геополитику. У сржи истраживања лежи теоријски оквир демократског мира који поставља да је мање вероватно да ће демократије улазити у оружане сукобе са другим демократијама. Ова темељна теорија сугерише да присуство демократских институција подстиче мирне односе између држава, наглашавајући демократске норме као што су транспарентност, одговорност и учешће грађана. Његова подваријанта, комерцијални либерализам проширује ову идеју предлажући да трговина подстиче економску међузависност, подстичући нације да дају предност економској сарадњи у односу на војну конфронтацију. Ове теорије служе као теоријска основа за анализу трговинских образаца и динамике унутар евроазијског региона. Методологија коришћена у овом истраживању укључује и квалитативну и квантитативну анализу. Квалитативно, студија испитује трговинске споразуме и стратегије које користе Кина и ЕУ у својим интеракцијама са евроазијским земљама. Ова квалитативна анализа пружа увид у мотиве и карактеристике трговинских односа, бацајући светло на шире циљеве и стратегије ових трговинских актера. Поред тога, квантитативна анализа укључује статистичке технике као што је статистичка регресија зарад испитивања корелације између трговинских варијабли (извоза и увоза) и типа политичког режима, демократске стабилности и чланства у економском савезу. Подаци се добијају из различитих извора, укључујући базу података Варијетети демократије (Varieties of Democracy – V-Dem), податке Светске банке, као и базе података УН Комтрејд, што обезбеђује свеобухватну анализу.

Кључни налази истраживања откривају значајне позитивне корелације између обима трговине Кине и ЕУ са Евроазијом, као и типа политичког режима, што указује да су одређени типови режима повезани са вишим нивоима обима трговине. Конкретно, демократски режими показују већи обим трговине у поређењу са ауторитарним режимима, усклађујући се са постулатима демократског мира и комерцијалног либерализма. Међутим, истраживање такође открива слабу негативну корелацију између институционалне стабилности и динамике трговине, што сугерише да како демократске институције постају мање стабилне, нивои трговине са Кином и ЕУ имају тенденцију да расту. Када је у питању чланство у економском савезу, ова варијабла је у позитивној корелацији са обимом трговине, што указује да нације које учествују у економским савезима учествују у вишим нивоима трговине са Кином и ЕУ. Аутори су потом транспоновали ове налазе у теоријску матрицу комерцијалног либерализма и дискутовали о суженој примени коју ова теорија има на примеру односа држава Евроазије са Кином и са Европском унијом. Због иницијалних напора за утврђивањем образаца трговине у периоду 2007-2022, ово истраживање допринело је дубљем разумевању сложене интеракције између демократије као значајне варијабле међународних односа, те трговине у евроазијском региону. Испитујући трговинске обрасце, споразуме и емпиријске податке, студија је пружила увид у факторе који обликују међународне трговинске односе и њихове импликације на регионалну и глобалну геополитику. На крају, истраживање нагласило је важност разматрања политичких и економских фактора у анализи динамике трговине и промовисању мирних међународних односа, посебно у евроазијском региону.