Јован Пејин

У раду је приказан историјски пресек друштвених, војних, етничких, те политичких прилика на простору југоисточне Европе, тј. Балкана, прецизније на простору Старе Србије и Македоније, дела данашње Бугарске, Турске и суседних области. Праћен је историјски ток дугог трајања, од преднемањићког периода до Балканских ратова 1912/1913. године. Посебна пажња посвећена је српском народносним слоју на простору Старе Србије и Македоније, који данас покрива територију Северне Македоније. У раду су наведени главни историјски догађаји који Србе и њихову државу повезују са овим простором, а ту се пре свега помиње српски народ, односно српски народносни слој, као и важни догађаји који говоре о историји српске државности, као што је чињеница да је српски краљ Милутин за српску престоницу изабрао Скопље, као и да се Душан у Скопљу крунисао за српског цара 1346. године. Посебна пажња посвећена је приказу борбе Срба и Бугара који су након добијања егзархата (1870) интензивно радили на бугаризацији ових српских простора уз примену терора, насиља и убистава виђенијих српских свештеника и људи из народа.

Приказ књиге: Миланов. Кајица, 2021. Титовштина у Југославији. (Прво издање: ,,Слога”, Перт, Аустралија 1952. Друго издање: Институт за привредне студије Београд. Прир. Борис Милосављевић). 350 стр.

Савремени Хрвати, верници, одлазе на мисе у катедралу посвећену Богородици у Загребу, устројене на темељима задужбине мађарских краљева, Сент Иштвана и Сент Ладислава из 11. века. Верници и ходочасници долазе у катедралну задужбину Сент Иштвана и Сент Ладислава као у маузолеј контраверзног надбискупа, осуђеног ратног злочинца, потоњег кардинала др Алојзија Степинца. Циљ ходочасника је да приме од Степинчевих мошти светост.

Политички Београд и Србија изложени су вишедеценијским притисцима, тачније речено, споља великих сила и унутрашњим разних странака, странака националних мањина и невладиних организација. Уочи пута у Вашингтон водећих политичара земље ради разговора са највишим и најзначајнијим људима једне од водећих сила у свету о питању укључења НАТО „независног" протектората Косово успостављеног на окупираном делу Србије у економски развој и санирања штете изазване терористичком побуном Арбанаса у Покрајини Косово и Метохија, десило се преузимање власти у Бујановцу и Прешеву, након избора 2020, од представника само арбанашке националне мањине. Затим, Србија се суочила са захтевом Хрватске националне заједнице и Демократске заједнице Хрвата у Војводини да промене свој статус у покрајини и Републици уласком њихових чланова у владу и скупштину.