Jovan Janjić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Dr Jovan Janjić – naučni saradnik u Institutu za političke studije. U svom radu posebno je usredsređen na istraživanja koja se tiču uloge kulture i Crkve u društvu, formiranja identiteta, negovanja kulture sećanja i istraživanje dogadjaja i pojava iz nacionalne istorije u kontekstu opšte istorije. Na tom polju posebno se ističu njegove monografije: Srpska crkva u komunizmu i postkomunizmu: (1945-2000). Beograd: „Novosti“, 2018; 958 str., ilustr. ISBN 978-86-7446-272-0. [COBISS.SR-ID 267653388]; Svetlonosac u mraku: Sveti ispovednik Varnava (Nastić). Beograd: J. Janjić, 2018. 241 str., ilustr. ISBN 978-86-910209-6-5. [COBISS.SR-ID 261717260]; Budimo ljudi: reč patrijarha Pavla. Niš: Zograf, 2006. 208 str., faks. ISBN 86-7578-149-0. [COBISS.SR-ID 135147276]; Izdržimo na uzanom putu: poruke patrijarha Pavla. Beograd: Vukotić media, 2020. 207 str. ISBN 978-86-81510-15-5. [COBISS.SR-ID 20701961]; monogrfafska studija Kosovski zavet: srpski savez sa Bogom. Nikšić: Institut za srpsku kulturu, 2019. 117 str., ilust. ISBN 978-9940-720-29-2. [COBISS.SR-ID 38230544]... Objavio je više desetina radova.
Na Institutu za političke studije zaposlen od 16. septembra 2021. godine. Pre toga bio zaposlen na Fakultetu za poslovne stuidije i pravo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ u Beogradu. Predavao još na Fakultetu za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ u Beogradu i na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu.

PERIODIKA

KNjIŽEVNO-TEOLOŠKA REČ PATRIJARHA SRPSKOG PAVLA

Reč velikih ljudi, onih ljudi koji reč svoju ovaploćuju u delo od sveljudskog značaja, prevazilazi jezičke barijere. Takva reč se traži, u ljudskoj težnji za otkrivanjem tajni i za proširivanjem vidika (sa)znanja. Jedan od ljudi iz našeg vremena čija reč se traži, iz čije reči se uči, jeste srpski duhovni poglavar s razmeđa drugog i trećeg milenijuma, patrijarh Pavle (1914-2009). Patrijarh srpski Pavle od svojih savremenika prepoznavan i predstavljan je kao sveti čovek („svetac koji hoda“). I sami pojedini poglavari drugih crkava i verskih zajednica u svetu govorili su da je on najveći duhovnik svoga vremena. Kao takav čovek, on je, životom, rečju i delom svojim, skretao pažnju javnosti, ne samo u sopstvenom narodu, nego i u drugim narodima. Na povećano interesovanje za reč patrijarha Pavla uticalo je i to što se on našao na čelu Srpske pravoslavne crkve u teškim društvenim prilikama, u vreme građanskih ratova na području bivše SFR Jugoslavije i inostrane (NATO) agresije na srpski narod, odnosno na Republiku Srpsku i SR Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru). Pogled patrijarha Pavla na život čoveka i naroda, kao i njegov odnos prema događajima koji su se zbivali u vremenu u kojem se našao, bili su povod da mnogi mediji iz sveta zatraže i sačine intervju sa njim. Sama ličnost, odnosno životni put koji je prošao patrijarh Pavle, s obzirom na duhovne domete koje je dostigao, izazivali su pažnju javnosti. Zato će još za vreme njegovog života otpočeti pisanje i prevođenje knjiga u kojima se predočava njegov život i njegova reč. Nastaviće se to pogotovo posle njegove smrti.

PERIODIKA

URUŠAVANJE BEZBEDNOSTI JUGOSLAVIJE AKCIJAMA RIMOKATOLIČKE CRKVE

Rimokatolička crkva imala je u Austro-Ugarskoj monarhiji zaštitnika i nosioca rimokatoličke vere. Zato je njen rat protiv Srbije, 1914. godine, blagoslovila, podsticala i ohrabrivala. A, samim tim, bila je protiv stvaranja jugoslovenske države delom i na etničkom prostoru južnoslovenskih naroda koji su do tada bili pod vlašću Habsburške monarhije. Ipak, prihvata realnost stvaranja jedinstvene južnoslovenske države, ali – kako se vidi iz arhivskih dokumenata koji se ovde izvorno objavljuju – svojim akcijama, posebno među školskom decom i omladinom, urušava bezbednost Jugoslavije. Takvo delovanje Rimokatoličke crkve, međutim, izazivalo je i reakcije omladine, što se vidi i iz jednog pisma biskupa krčkog Josipa dr Srebrnića ministru prosvete Kraljevine Jugoslavije dr Radenku Stankoviću, u kojem se žali na demonstracije školske mladeži, u Krku, u Biskupskoj ulici,na navečerje proslave Dana ujedinjenja južnoslovenskih naroda, 1932.godine.

PERIODIKA

REHABILITOVANJE NDH UMANJIVANjEM BROJA ŽRTAVA U JASENOVCU

Za razliku od Nemačke, koja je na više načina iskazala i preuzela odgovornost za Drugi svetski rat – kroz izjave njenih predstavnika, isplate reparacija i materijalne satisfakcije žrtvama rata, ali i na razne simbolične načine (odavanjem pošte žrtvama), od kojih je najpoznatiji onaj iz 1971. godine, kada je njen tadašnji kancelar Vili Brant, prilikom zvanične posete Poljskoj, klekao pred spomenikom Poljacima palim u Drugom svetskom ratu kao žrtve nacizma – Hrvatska izbegava da iskaže odgovornost za zločine, pogotovo za zločin genocida Nezavisne Države Hrvatske (NDH), saradnice nacističke Nemačke. Pritom, savremena Hrvatska (njena istoriografija, publicistika i njeni znaničnici) nastoji da umanji broj žrtava stradalih pod patronatom ustaške klerofašističke države, posebno u jednom od najvećih logora u okupiranoj Evropi, u Jasenovcu. Na taj način, revizijom istorije, rehabilituje se NDH. A time se, pre svega, onemogućava istorijsko pomirenje između potomaka žrtva i potomaka počinioca zločina genocida. Odražava se to na ukupne odnose između Srba i Hrvata.

ç