Jovan Ćirić

PERIODIKA

PRAVNA NAUKA U SRBIJI DANAS

U ovom članku, autor razmatra nekoliko pitanja o položaju i značaju pravne nauke u Srbiji, od kojih je osnovno pitanje: kakav je uticaj pravnika naučnika na političare donosioce odluke? Prak­tično, pitanje je koliko su političari u Srbiji spremni da saslušaju i uvaže mišljenje, stavove, argumente struke i nauke? Autor ovog članka smatra da tzv. donosioci odluka, odnosno političari u Srbiji veoma malo uvažavaju argumente struke i nauke, pre svega kada je reč o pravu, već da su im najvažniji matematički rezultati glasanja u Parlamentu. I sistem tzv. projektnog finansiranja, ne doprinosi tome da se poboljša položaj pravna nauke u Srbiji. Taj sistem dovodi do toga da naučnici sve više pišu različite članke i knjige, zapravo do toga da nastaje sistem hiper-produkcije, a samim tim i smanjivanja kvaliteta. Osim toga, postavlja se i pitanje kako funkcioniše sistem recenziranja kod projektnog finansiranja. Ugled i autoritet nauke i naučnika u Srbiji je zbog svega danas niži nego što je bio nekada. Autor ovog članka zbog toga ističe da bi jedno dobro rešenje bilo napraviti neku mešavinu između projektnog i institucionalnog finansiranja.

PERIODIKA

TERORISTI – ONI I MI

Terorizam je društveni fenomen koji se nalazi u centru pažnje mnogih naučnika. Ipak, može se reći da mi još uvek malo znamo o terorizmu. Pogotovu malo znamo o ljudima, o teroristima, ko su oni i zašto čine terorističke akte. Tako se može reći da postoji veliko nerazumevanje između NAS i NJIH. Mi teroriste doživljavamo kao fanatike I ludake, koji pripadaju nekom drugom svetu, drugoj civilizaciji. Među Evropljanima i Amerikancima postoji puno predrasuda, naročito kada se govori o Arapima i Muslimanima. U tom smislu svoju ulogu igraju i zapadni mas-medijikada izveštavaju o terorizmu. Ako želimo da damo jedan efektivan odgovor na kriminalitet i terorizam, moramo imati prave informacije o mentalitetu, kulturi i ličnosti učinilaca. Mnogi eksperti danas govore da represivni odgovor terorizmu nije pravi put u borbi protiv terorizma. Bombe i vazdušni udari proizvode mržnju i terorističku reakciju. Bombe na Siriju, Irak, Libiju i Avganistan mogu jedino da doprinesu terorističkom odgovoru prema ciljevima u zapadnom svetu. U tom se smislu može govoriti o mekanim merama u borbi protiv terorizma, ali, pre svega moramo prevazići pojednostavljivanje na relaciji ONI i MI. Autor ovog teksta misli da je veoma važno doći do pravih informacija o teroristima i načinu njihovog razmišljanja. Ćirić misli da teroristi vrlo često sagledavaju sebe kao žrtve zapadnog imperijalizma i kolonijalizma. Sa druge strane u ovom tekstu, autor govori o mnogim političkim i medijskim manipulacijama koje se tiču terorizma. Ako su žrtve jednog terorističkog napada ljudi iz zapadno-evropskih zemalja, to je jedna priča, ali je sasvim druga priča ako oni dolaze iz neke druge zemlje. Ponekad neki od terorista mogu biti korišćeni od strane Evropljana i Amerikanaca zato da bi destabilizovale neke druge zemlje. Autor ovde prikazuje situaciju u vezi sa Kosovom i OVK. Pripadnici OVK su najpre bili tretirani kao dileri droge i teroristi, da bi na kraju postali saveznici Sjedinjenim američkim državama i NATO paktu. Slično je i sa Rusijom i Čečenijom, tako da postoji puno manipulacija kada govorimo o terorizmu, teroristima, NJIMA i NAMA. Autor ovog teksta govori takođe i o upotrebi straha od terorizma kako bi se ograničila ljudska prava osumnjičenih terorista, ali i običnih ljudi. Ako kažete da je nešto neophodno zbog opasnosti od terorizma, tada je sve ozvoljeno. Terorizam predstavlja opravdanje za uvođenje mnogih nedemokratskih mera. U svakom slučaju, glavni zaključak autora ovog teksta je da moramo saznati što više o teroristima: ko su oni I kako razmišljaju, a što je važno ako želimo da napravimo pravi odgovor terorizmu.