Izaberi jezik:

Jelica Stefanović-Štambuk

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

TEORIJSKI I ISTRAŽIVAČKI PROBLEMI MEĐUNARODNIH STUDIJA: SLUČAJEVI EVROPSKE INTEGRACIJE I DIPLOMATIJE

Autor piše o diplomatskoj ličnosti Evropske unije u svetlu evropskih integracija. Smatra da je u međunarodnim odnosima značajan faktor evropske diplo­matije u rešavanju međunarodnih sporova u Evropi i šire.

PERIODIKA

REGIONI U “STAROM” I “NOVOM” MEĐUNARODNOM REGIONALIZMU: USPOSTAVLJANJE NOVOG “NIVOA ANALIZE” SVETSKE POLITIKE

Rad se bavi ostvarenim razumevanjem regiona kao “pokretačke sile svetske politike” u “novom” međunarodnom regiona­lizmu. Predočeni su ostvareni nalazi “novog” međunarodnog regionalizma i izdvojene ključne potvrde koje je skup teorija i pravaca istraživanja pod tim “imenom” priložio izvođenju re­giona do novog “trećeg” nivoa analize svetske politike, bitnog gradiva globalnog poretka i stvarnih međunarodnih odnosa, odnosno samog predmeta naučnog proučavanja stvarnosti stvarnih međunarodnih odnosa. Prvo su saopštena noseća stanovišta “novog” međunarodnog regionalizma o značaju regiona kao pred­meta proučavanja. Zatim su u podvučene razlike između razumevanja globalizacije i regionalizma kao pokretača svetske politike. Predstavljeni su pokušaji novog regionalizma da radi saznajne plodotvornosti izbegne “kljusu” deobe ta dva neodvojivo spregnuta procesa. Izneti su u tom okviru rezultati sprovedenih teorijska nastojanja Bazana i Vivera, na jednoj, i Pitera Kacenstajna, na drugoj strani, da se svet posmatra kao svet regiona, uviđanjem spregnutosti globalizacije i regionalizma, a ne otcepljenosti jednog procesa od drugog. Kratki pregled osnovnih pojmova “no­vog” proučavanja međunarodnih regiona dat je u trećem delu rada. Preglednom osvetljavanju najvažnijih pitanja svetske politike iz ugla “novog” međunarodnog regionalizma posvećen je završni deo. Ponuđen je zaključak da uspostavljajući proučavanje regiona, kao osobenog sloja u sklopu globalne vladavine, “novi” međunarodni regionalizam pruža sveži dotok znanja celokupnim međunarodnim studijama o tome kako se danas pravi svetska politika.

PERIODIKA

PREDVIĐANJA TEŽIŠNIH PRAVACA MEĐUNARODNIH ODNOSA POSLE GLOBALNE KRIZE

Priznata globalna kriza nepredvidljivih obrta, uprkos preduzetim upravljačkim pokušajima nalaženja izlaza, dodatno je podstakla pravljenje predviđanja težišnih pravaca međunarodnih odnosa. Celokupna industrija saznavanja budućnosti više ne izvire samo iz uverenja u nastajanje društva znanja. Sve više je pobuđuju traženja pouzdanijih vođica otimanju iz vrtloga nevolja u koje se zapalo. Međutim, podloga predviđanja budućih određujućih delatnika, struktura, procesa i ishoda nije pouzdano urađena. Njenu izradu posebno otežavaju trvenja nepodudarnih vrednosnih opredeljenja. Budući težišni pravci međunarodnih odnosa zamišljaju se i do 2025. godine. Prognostičari, u istom dahu, ipak saopštavaju kako nisu kadri da procene jesu li nastali preokreti samo privremena iskakanja iz ležišta ili trajno odvajanje od obrasca međunarodnih odnosa kakav je uobličen posle Drugog svetskog rata. Nesrodna vrednovanja procesa globalizacije izvode predviđanja u oprečne krajnosti. Ispitivanje izdvojenih okosnih vrsta predviđanja težišnih pravaca međunarodnih odnosa i, istovremeno, savetovanih strategija delovanja, preduzeto je na temelju pretpostavke da globalna kriza podupire kako otvaranje mišljenja za nove uvide u postojeće stanje, tako i za okretanje vađenju rešenja iz prošlosti što iz nezadovoljstva, što iz zaplašenosti sadašnjicom. Zaključeno je da zbog sleđenja starih mapa mišljenja svi prognostičari teško uviđaju izlaze iz današnje globalne krize. Zato muku muče da razaberu buduće težišne pravce međunarodnih odnosa. Skučenost starog načina mišljenja sputava snalaženje u prostornom i vremenskom predelu stvarnih međunarodnih odnosa. Nema novih pouzdanijih mapa predela u kojima se čovečanstvo obrelo. Otuda upuštanja u delovanja, oslonjena na misaone mape izrađene u radionicama starog načina mišljenja, sve učestalije završavaju u sve dubljim provalijama. Odustajanje od kretanja po zastarelim mapama prevaziđenog mišljenja moglo bi biti najpodesniji kompas za pravljenje sadašnjosti i uviđanje težišta budućih pravaca međunarodnih odnosa.

ç