Jelena Vidić-Trninić
ULOGA NOTARA U SAČINJAVANJU ZAVEŠTANJA U UPOREDNOM PRAVU
U današnje vreme prisutna je sve veća afirmacija notara u sferi zaveštajnog nasleđivanja. Predmet pažnje autora usmeren je na jedan njen segment, koji se odnosi na ovlašćenje notara za sastavljanje akta o izjavi poslednje volje, posmatrano u uporednopravnom kontekstu. U cilju što sveobuhvatnijeg sagledavanja ove uloge notara, analizom važeće zakonske regulative, obuhvaćena su zakonodavstva bivših jugoslovenskih republika, Rusije, Francuske i Nemačke. U radu se, najpre sagledavaju oblici zaveštanja za čije je sastavljanje nadležan notar. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja se odnose na moguće načine za sačinjavanje zaveštanja pred notarom i postupak njegovog sačinjavanja. Autor ukazuje da između zakona posmatranih zemalja postoje sličnosti, ali i određene razlike u pogledu pojedinih aspekata pravne regulative navedenih pitanja. Iako konkretna uloga notara u sačinjavanju zaveštanja u posmatranim pravnim porecima nije identična, zaključuje se da je navedeno ovlašćenje notara od nesumnjivo velikog značaja u savremenim naslednopravnim sistemima Evrope.