Jelena Birmančević

Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina žive i rade u veoma lošim uslovima, a u kontekstu izmenjenom COVID-19 krizom javile su se nove teškoće koje su dodatno ugrozile njihov položaj. Više nego ranije, potrebno je pokazati solidarnost prema ovoj društveno ranjivoj grupi koja doprinosi celokupnom društvu. Osnovna istraživačka namena ovog rada je da na konzistentan način prikaže novi kontekst u kojem rade neformalni sakupljači, odnosno da identifikuje nove teškoće sa kojima se oni suočavaju. Metodološki pristup obuhvata analizu sadržaja prethodnih istraživanja i terensko istraživanje (upitnik i intervju sa 15 neformalnih sakupljača) realizovano na teritoriji grada Šabac. Rezultati istraživanja ukazuju na nepovoljan uticaj COVID-19 krize na kontekst rada neformalnih sakupljača, koji se ogleda u: ograničenju radnog vremena; onemogućavanju rada na deponijama i ulicama (zbog karantina, policijskog časa ili strože kontrole zabranjenih aktivnosti vezanih za neformalno sakupljanje); ograničenju saradnje sa domaćinstvima koja ne žele da budu u kontaktu sa neformalnim sakupljačima zbog straha od virusa; povećanom riziku ugrožavanja zdravlja. Novi kontekst rada je uzrokovao brojne teškoće, poput smanjenja zarade, gladovanja, povećanja konkurencije na ograničenim mestima rada i narušavanja zdravlja. Podrška neformalnim sakupljačima od strane javnog sektora u otežanim uslovima nije dovoljna, a kontinuirana podrška u naturi obezbeđena je uglavnom kroz civilni sektor. Izazovi sa kojima se susreću neformalni sakupljači zahtevaju izmenu pristupa politike i prakse, kao i podsticanje društvene solidarnosti.

Prikaz knjige: Milosavljević, M., Brkić, M., Stoeckel, D. 2020. Društvene devijacije, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, Beograd

Predmet ovog rada su uslovi života i rada neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina. Cilj rada je ukazivanje na specifične teškoće sa kojima se susreće ova grupa radnika. Rad je nastao na osnovu rezultata empirijskog istraživanja akcionog tipa iz oblasti socijalne politike. Sakupljanje otpada je na našim prostorima uglavnom strategija preživljavanja Roma (svih starosnih grupa, uključujući i decu školskog uzrasta), sa niskim nivoom obrazovanja. Oni žive u lošim uslovima, bez neophodne komunalne infrastrukture i okruženi otpadom. Rade bez neophodne zaštitne opreme, alata i prevoznih sredstava, izlažući se brojnim zdravstvenim rizicima. Osim toga, obavljajući ovaj posao, sakupljači jedva uspevaju da obezbede minimum socijalne sigurnosti. Potrebna im je šira društvena podrška kako bi izašli iz začaranog kruga bede i siromaštva.