Јасминка Д. Дулић
КОНЗЕРВАТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ И СТРАНАЧКЕ ПРЕФЕРЕНЦИЈЕ
У овом раду смо настојали утврдити, на темељу емпиријског истраживања у једној мултиетничкој средини у Србији (на северу Бачке, N=500), структуру конзервативног пола социо-културне димензија ставова, предиктивну вредност ауторитарних тенденција за утврђене конзервативне оријентације и могуће импликације за социјалне поделе и политичке расцепе. Генерални циљ истраживања је био установити да ли егзистира политички расцеп с обзиром на разлике у погледу религиозности и повезаним социо-културним вредностима. Утврдили смо егзистенцију два политичка блока у простору страначких преференција Либерално-социјални и Национално-конзервативни. У простору социо-културних ставова је факторска анализа другога реда показала да постоје две димензије конзервативних оријентација: (1) морални традиционализам који упућује на постојање генералног фактора религиозност-нерелигиозност и којег чине повезана веровања о аспектима друштвене стварности који се односе на регулацију брака, породице, сексуалности, и (2) социјални конзервативизам којег дефинишу родне и националне предрасуде, национална затвореност, и подржавање традиционалних родних улога у друштву. Морални традиционализам заснован на религијским уверењима је значајни предиктор либерално-социјалне опције у позитивном смеру и национално-конзервативне у негативном смеру, и обрнуто социјални конзервативизам је позитиван предиктор национално-конзервативне опције морални традиционализам негативан предиктор. Потврђује се да делује класичан расцеп на линији религиозност-секуларност а који је повезан и с етничким поделама. Ово је истраживање показало да у Војводини постоје елементи етничког и религиозно-секуларног расцепа и да кориштење дихотомија традиционално-модерно, национално-грађанско, либерално-конзервативно односно њихово третирање као једнодимензионалних оријентација иако доприноси једноставности објашњења расцепа може замаглити, уместо да разоткрива, битне разлике које доприносе социјалним поделама.
