Ivana Jakšić
ANKSIOZNOST U DOBA IZBORA: IZBORNO PONAŠANJE GLASAČA U KONTEKSTU RUSKO-UKRAJINSKOG RATA
Predizborna kampanja uoči izbora 3. aprila 2022. godine odvijala se u specifičnim uslovima. Svega devet dana nakon što je 15. februara 2022. godine predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, raspisao prevremene parlamentarne izbore, Ruska federacija izvršila je invaziju na Ukrajinu. Rat koji je trajao je tokom čitave predizborne kampanje, kreirao je specifičan komunikacioni izazov za političke stranke. Osim toga, rat je uticao i na glasače, pobuđujući anksioznost usled eventualnog prelivanja negativnih posledica rata (bezbednosnih, ekonomskih, političkih, emotivnih) na Srbiju. U ovom radu upravo analiziramo uticaj ratom indukovane anksioznosti na izborno ponašanje glasača. Kvantitativni istraživački dizajn podrazumevao je analizu istraživanja javnog mnjenja sprovedenog neposredno nakon održanih izbora. Upitnik postizborne sondaže bio je fokusiran na proveru dve hipoteze o uticaj anksioznosti na izborno ponašanje: (1) preusmeravanje pažnje glasača sa unutarpolitičkih na spoljnopolitičke teme; (2) promenu preferencija glasača kada je u pitanju donošenje odluke za koga će glasati na izborima.
HRANITELJSTVO KAO PODRŠKA RAZVOJU REZILIJENTNOSTI KOD DECE NA PORODIČNOM SMEŠTAJU
Savremeni koncept hraniteljstva usmeren je na osnaživanje dece i mladih na porodičnom smeštaju. Kako je reč o deci i mladima čiji je razvoj ugrožen promenama i gubicima koji često imaju odlike traumatskog iskustva, od izuzetnog je značaja razvijati njihove kapacitete za suočavanje i prevladavanje životnih nedaća. Kreiranjem pogodnih uslova u različitim aspektima porodičnog života može se pružiti podrška razvijanju rezilijentnosti kod ove osetljive grupe. Cilj ovog istraživanja bio je da ispita iz kojih domena porodičnog života deca i mladi na hraniteljstvu crpe snagu i podršku. Analizirani su izveštaji hranitelja o 53 dece i mladih osoba o kojima brinu. Prigodni uzorak je činilo 42 hranitelja (o čega 33 žene, a 11 hranitelja srodnika) sa područja Beograda i Valjeva. Utvrđeno je da mladi najviše snage i podrške crpe iz snažnih porodičnih odnosa ispunjenih toplinom, ljubavlju i konkretnim vidovima podrške, kao i obrazovanja koje je redovno, prilagođeno potrebama deteta i odvija se uz saradnju škole i hranitelja. Implikacije ovih nalaza razmatrane su u okviru rada.