Ивана Јакшић
АНКСИОЗНОСТ У ДОБА ИЗБОРА: ИЗБОРНО ПОНАШАЊЕ ГЛАСАЧА У КОНТЕКСТУ РУСКО-УКРАЈИНСКОГ РАТА
Предизборна кампања уочи избора 3. априла 2022. године одвијала се у специфичним условима. Свега девет дана након што је 15. фебруара 2022. године председник Републике Србије, Александар Вучић, расписао превремене парламентарне изборе, Руска федерација извршила је инвазију на Украјину. Рат који је трајао је током читаве предизборне кампање, креирао је специфичан комуникациони изазов за политичке странке. Осим тога, рат је утицао и на гласаче, побуђујући анксиозност услед евентуалног преливања негативних последица рата (безбедносних, економских, политичких, емотивних) на Србију. У овом раду управо анализирамо утицај ратом индуковане анксиозности на изборно понашање гласача. Квантитативни истраживачки дизајн подразумевао је анализу истраживања јавног мњења спроведеног непосредно након одржаних избора. Упитник постизборне сондаже био је фокусиран на проверу две хипотезе о утицај анксиозности на изборно понашање: (1) преусмеравање пажње гласача са унутарполитичких на спољнополитичке теме; (2) промену преференција гласача када је у питању доношење одлуке за кога ће гласати на изборима.
ХРАНИТЕЉСТВО КАО ПОДРШКА РАЗВОЈУ РЕЗИЛИЈЕНТНОСТИ КОД ДЕЦЕ НА ПОРОДИЧНОМ СМЕШТАЈУ
Савремени концепт хранитељства усмерен је на оснаживање деце и младих на породичном смештају. Како је реч о деци и младима чији је развој угрожен променaма и губицима који често имају одлике трауматског искуства, од изузетног је значаја развијати њихове капацитете за суочавање и превладавање животних недаћа. Креирањем погодних услова у различитим аспектима породичног живота може се пружити подршка развијању резилијентности код ове осетљиве групе. Циљ овог истраживања био је да испита из којих домена породичног живота деца и млади на хранитељству црпе снагу и подршку. Анализирани су извештаји хранитеља о 53 деце и младих особа о којима брину. Пригодни узорак је чинило 42 хранитеља (о чега 33 жене, а 11 хранитеља сродника) са подручја Београда и Ваљева. Утврђено је да млади највише снаге и подршке црпе из снажних породичних односа испуњених топлином, љубављу и конкретним видовима подршке, као и образовања које је редовно, прилагођено потребама детета и одвија се уз сарадњу школе и хранитеља. Импликације ових налаза разматране су у оквиру рада.
