Ivana Barać

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet, Beograd

PERIODIKA

BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTO OPLOĐENJE – IZA KULISA PRAVNIH NORMI

Rad je nastao kao rezultat namere autorke da osvrtom na pozitivne propise Republike Srbije kao i stavove teorije o oblasti biomedicine, izloži potencijalne probleme koji su uočeni i predloži izmene zakona koji reguliše BMPO. U uvodnom delu, pažnja je usmerena na reproduktivnu autonomiju, da bi se potom ukazalo na pozitivne propise Republike Srbije koji garantuju pravo na slobodno odlučivanje o rađanju deteta. Potom je sprovedena analiza odredbi Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koje daju odgovor na pitanje ko su korisnici prava na BMPO. Autorka ispituje opravdanost norme zakona kojom se u odnosu na (van)bračne parove kao korisnike prava na BMPO predviđa obaveza sprovođenja procene njihove podobnosti da vrše roditeljsku dužnost, te predlaže izmene kojima bi se problematična odredba zakona potencijalno uredila. Nadalje se obrađuje pitanje celishodnosti norme kojom se ženi koja živi sama priznaje pravo na BMPO, bez obzira na njen (in)fertilitet. Autorka iznosi mišljenje da bi ovakvo pravo ženi trebalo priznati, ali uz odgovarajuće uslove koji bi podrazumevali i potrebu procene najboljeg interesa deteta. Naposletku, u radu je izloženo i pitanje uticaja pandemije na ostvarivanje prava na BMPO, s obzirom na obustave rada komisije i obustave sprovođenja postupka veštačke oplodnje usled virusa SARS-KoV-2. Ipak, analizom se utvrđuje da je naš pravni sistem potencijalne probleme izbegao, postavljanjem odredbi koje vode računa o vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom. Iako ne sporeći postojeće nedostatke zakonskih rešenja, dolazi se do zaključka da je pravni sistem Republike Srbije rešavanju problema infertiliteta pristupio na progresivan i tolerantan način.

BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTO OPLOĐENjE I DEMOGRAFSKA POLITIKA

Rad je nastao kao rezultat namere autorke da osvrtom na pozitivne propise Republike Srbije kao i stavove teorije o oblasti biomedicine, izloži potencijalne probleme koji se reflektuju i na demografsku politiku. U uvodnom delu, pažnja je usmerena na reproduktivnu autonomiju, da bi se potom ukazalo na pozitivne propise Republike Srbije koji garantuju pravo na slobodno odlučivanje o rađanju deteta. Nakon toga se sprovodi analiza odredbi Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji koje daju odgovor na pitanje ko su korisnici prava na BMPO. Autorka ispituje opravdanost norme zakona kojom se u odnosu na (van)bračne parove kao korisnike prava na BMPO predviđa obaveza sprovođenja procene njihove podobnosti da vrše roditeljsku dužnost, te predlaže izmene kojima bi se problematična odredba zakona potencijalno uredila. Nadalje se obrađuje pitanje celishodnosti norme kojom se ženi koja živi sama priznaje pravo na BMPO, bez obzira na njen (in)fertilitet. Autorka iznosi mišljenje da bi ovakvo pravo ženi trebalo priznati, ali uz odgovarajuće uslove koji bi podrazumevali i potrebu procene najboljeg interesa deteta. Zaključuje se da je Republika Srbija rešavanju problema infertiliteta pristupila na progresivan i tolerantan način što i jeste u duhu progresivne demografske politike naše države. Imajući u vidu postojeće mere populacione politike kao i Strategiju podsticanja rađanja, te izmene zakonskih normi na način koji omogućava efikasnije ostvarivanje prava na BMPO, nesporno se može govoriti o tome da država preduzima odgovarajuće mere u cilju usklađivanja demografske slike stanovništva i ostvarivanja individualnih prava pojedinaca.

ç