Иван Ж. Јоксић

Предмет овога рада јесте Француска буржоаска револуција у научној визури Слободана Јовановића. Историјски контекст у коме се одиграла, личности које су њоме управљале и политички домети револуције пробудили су научну радозналост већег броја аутора. У српском поднебљу је важну улогу у приказу Француске буржоаске револуције имао Слободан Јовановић. Његову научну мисао и интелектуалне домете можемо препознати у већем броју наслова из правне и политиколошке теорије. Важан наслов у научном опусу овог аутора припада вођима Француске револуције. Они су приказани на средокраћи мита и реалности, уз приметну дозу субјективности која прожима ово дело. Циљ рада се огледа у оригиналном приказу и анализи ставова и мишљења Слободана Јовановића о Француској буржоаској револуцији. У чланку ће бити обухваћена и шира Јовановићева теоријска мисао, исказана у његовом обимном научном опусу. У раду ће бити коришћен шири методолошки оквир, ког чини више метода: аналитички, синтетички, индуктивни, дедуктивни, историјски. Интегралним приступом биће усклађени резултати коришћења појединачних метода. Резултати рада се састоје у научном приступу политичкој мисли Слободан Јовановића у контексту његовог бављења Француском буржоаском револуцијом. Важан сегмент у раду припада критичком осврту аутора на покушаје идеализовања и пренаглашавања улоге њених вођа.

Бављење државом старо је колико и сама држава. Њен настанак, развој и уставно устројство показују у којој мери је државно питање важно у теоријској мисли. У литератури постоји велики број темата у којима се настоји објаснити суштина државног питања, полазећи од појединачних аспеката њеног функционисања. Чини се да не постоји аутор, у правној и политиколошкој теорији, који се није окушао на овом пољу. Тако је било и са горостасом наше правне, политиколошке, социолошке, књижевне, историјске мисли Слободаном Јовановићем. Он је расправним стилом студиозно обрадио питање државе, уважавајући теоријска достигнућа својих претходника и савременика. Инспирисан идејама француских просветитеља, о којима је такође писао, Слободан Јовановић указује на материјалну и духовну димензију унутрашњег и спољашњег устројства државе. Његово изузетно познавање друштвених и политичких прилика у земљи било је инспиративно за предлагање будућих решења важних државних питања. Тиме је ширина и дубина теоријске мисли Слободана Јовановића већа, јер читаоци његових дела пред собом имају вредно штиво које превазилази просторне и временске оквире. Он није припадао ауторима који важна теоријска питања обрађују оловно тешким пером, већ разговорним стилом који омогућава упознавање материје ширем кругу читалаца. Зато је с пуним правом професор Стеван Врачар уврстио Слободана Јовановића у ред личности, које чине драгоцену научну баштину српског народа и државе.

Кривична дела против привреде, у последње време, све више привлаче пажњу научне и шире друштвене јавности. Као по правилу, промене у политичком систему рефлектују се на привредни систем и економију сваке државе. Протеклу деценију у Србији, са сигурношћу, можемо означити као преломну у сфери привреде, а посебно у делу који се односи на приватизацију. Овако измењене друштвено економске околности оствариле су одговарајући утицај на кривично законодавство, у циљу потпуније заштите привредног система. При томе, две групације кривичних дела (против службене дужности и против привреде), постају посебно актуелне са порастом привредног криминалитета. С обзиром да привредна кривична дела штите при­вредни систем једне државе, сматрамо да на њих треба обратити посебну пажњу. Међутим, због обимности материје везане за велики број кривичних дела која, према заштитном објекту, припадају групацији привредних кривичних дела, издвојили смо тзв. типично (опште) кривично дело против привреде - злоупотребу овлашћења у привреди (члан 238. КЗ РС). У раду ћемо обрадити основна обележја овог кривичног дела, почев од његовог појма, радње извршења, могућих извршилаца, заштитног објекта, основних облика испољавања итд. Међутим, у разматрању кривичног дела „злоупотребе овлашћења у привреди“ морамо се „послужити“, осим Кривичног законика, још: Законом о привредним друштвима, Законом о На­родној банци, Законом о радним односима итд. Заправо, на подручју привреде прелама се утицај више законских аката, па је немогуће у целости расветлити суштину овог кривичног дела без коришћења наведених закона. У том смислу, Закон о привредним друштвима одређује појам одговорног лица у привредном друштву, Закон о народној банци начине стварања и одржавања робних и новчаних фондова, Устав Србије прописује право на слободно привређивање свих обли­ка својине на јединственом тржишту, као и на самосталност у раду и деловању свих привредних друштава и правних лица. Осим тога, навешћемо примере из судске праксе, истовремено, цитирајући делове пресу­да које се односе на ово кривично дело.

Рад представља синтезу заједничких напора оба аутора да подручје тероризма прикажу на глобалном или светском и Европском и регионалном нивоу. Разлози који су опредељујуће утицали на избор овог темата тичу се чињенице да је тероризам готово у средишту свих светских збивања као пошаст која негативно утиче на опште стање безбедности у свету као и општи напредак и развој друштва и државе у целини. С друге стране, подручје Европе може данас да представља и епицентар тероризма који прети да наруши крхко успостављен мир на подручју Босне и Херцеговине, у делу Републике Србије на Косову и Метохији као и у Бившој Југословенској Републици Македонији. Реч је пре свега о исламском тероризму као облику испољавања верског фанатизма који се прелива са других жаришта у свету. Томе у прилог говоре последњи подаци о изведеним терористичким актима у Зворнику (БиХ) и Тетову и Куманову (Македонија). У оба случаја употребљени су насилни акти, као средство за лишавање живота и слободе припадника полиције, у циљу стварање осећаја несигурности код грађана у овим државама, као и узимајући шири геостратешки положај и у самом региону Југоистока Европе. У складу са наведеним, у раду је коришћена научна и стручна литература како би се указало на општи појам тероризма, класификацију терористичких организација и њихово деловање на подручју Европе са посебним освртом на Србију. Поред тога, графички и табеларно су предочени статистички подаци који се односе на терористичке нападе на Косову и Метохији. У погледу методолошког оквира, коришћени су методи анализе, синтезе, историјски, систематски, логички, метод анализе садржаја, статистички и др.

У раду ће бити разматрани резултати теоријског истраживања на тему Душановог законика као симбола политичке и правне (над)моћи српске средњовековне државе. На самом почетку, аутор је предмет теоријског истраживања проширио на друштвене и правне прилике које су пратиле установљење прве српске државе. Разматран је утицај постојеће социјалне структуре становништва на доношење првих писаних правних аката у Србији. Тежишни део истраживања чини временски период установљења Душана на царски престо у контексту владајућих друштвених и правних прилика у Србији. Поред несумњивог политичког и војничког успеха цара Душана, посебно се апострофира зна­чај његовог Законика. У том смислу, анализираће се основне одредбе Душановог законика у визури данашњег позитивног права. У методолошком поступку коришћени су следећи методи: лингвистички, историјски, социолошки, правнодогматски, логички, анализа садржаја и др. Резултати добијени употребом наведеног методолошког оквира биће коришћени у циљу потврђивања основне тезе да одредбе Душановог законика имају ванвременски оквир и велики значај за развој права у Србији. На основу прикупљење научне и стручне грађе сматрамо да је основна теза водиља у раду у потпуности потврђена.