Изабери језик:

Др Иван Матић

Др Иван Матић је научни сарадник у Институту за политичке студије. Докторирао је 2020. године одбранивши дисертацију под насловом „Доктрина природног права у класичној уговорној теорији” на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У истраживању се бави теоријом друштвеног уговора, социјалном антропологијом, политичком економијом и класичним наукама. Објавио је један зборник и неколико научних чланака и критика у водећим националним часописима.

СУПРОТСТАВЉЕНЕ МАТЕРИЈАЛИСТИЧКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ О НАСТАНКУ ДРЖАВЕ: О ЈАЗУ ИЗМЕЂУ МОРГАНА И ЕНГЕЛСА

Тема овог рада је компаративна анализа различитих материјалистичких концепција о настанку државе које нуде Фридрих Енгелс и Луис Морган. С обзиром на утемељеност неких елемената марксистичке концепције о настанку државе на Моргановој антрополошкој концепцији о развоју друштва, ове две теорије деле многе неминовне сличности. Међутим, упркос овоме, оне имају и бројна значајна разилажења. Циљ овог рада је да прикаже сличности дотичних теорија као и да представи и образложи узроке њиховог разилажења. Као што ћемо видети, разлог за одступање марксистичке теорије о настанку државе од Морганове нису нова научна открића на која Енгелс опскурно реферира, већ је то примарно његова тежња да натегне историјске чињенице према идеолошким претпоставкама.

Стога се у првом делу разматра Морганово откриће феномена праћења порекла по женској линији код древних народа (овде се атрибут ‘древни’ односи на народе у ранијим ступњима развоја, попут античких Грка и Римљана, америчких и аустралијских домородаца, итд.) и његов постепен пренос на мушку линију, који се типично дешава паралелно са развојем земљорадње и сточарства, металургије, и др. Морган своју теорију темељи како на сопственом етнолошком истраживању, тако и на радовима Грота, Неибура, Момзена, Тајлора, Лабока и других великих историчара и антрополога.

Енгелсова концепција се, пак, заснива на амалгаму Морганове антрополошке и Марксове економске теорије, услед чега он значајно већи фокус ставља на моменат класе у развоју државе и, налик Моргану, спекулише о њеној будућој сувишности (додуше, са тоном неизбежности). Из овога произилазе и суштинске разлике између Морганове и Енгелсове концепције: док се једна заснива на историјским чињеницама и гаји искру наде у бољу будућност човечанства, друга ту будућност постулира као апсолутну неминовност која се може тврдити са сигурношћу природног закона – и отуд нужно залази у изостављање и дисторзију историјски и антрополошки кључних чињеница.

периодика

РИМСКИ ГЕНС И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ДРЕВНОГ ДРУШТВА

ОСВРТ НА КЊИГУ: SMITH, CHRISTOPHER J. 2006. THE ROMAN CLAN: THE GENS FROM ANCIENT IDEOLOGY TO MODERN ANTHROPOLOGY. CAMBRIDGE, 409 стр.

периодика

ДА ЛИ ЦИЉ ЗАИСТА ОПРАВДАВА СРЕДСТВО? ПРОБЛЕМ МОРАЛНОСТИ И ЛЕГИТИМИТЕТА У МАКИЈАВЕЛИЈЕВОЈ ПОЛИТИЧКОЈ МИСЛИ

Основни циљ овог рада је темељно разматрање проблема моралности и легитимитета у оквиру политичке теорије ренесансног мислиоца Никола Макијавелија. У фокусу анализе ће бити централни принцип Макијавелијеве политичке етике, који оправданост дела условљава њиховим крајњим исходом; тврдићемо да, уколико је исправно формулисан и протумачен, он може успешно да служи као критеријум успостављања легитимитета политичких одлука. У првом делу рада ће бити оквирно представљен карактер Макијавелијеве политичке мисли, са акцентом на смештање проблема моралности и легитимитета у теорију која им иначе не придаје на значају. Други део ће бити посвећен детаљној анализи кључне максиме Макијавелијеве политичке етике, према којој се легитимитет морално проблематичних дела може бранити само на основу њиховог позитивног исхода, као и њеној популарној, поједностављеној формулацији „циљ оправдава средствоˮ. У трећем делу рада ће бити испитана и упоређена различита тумачења која Макијавелијеву политичку мисао у домену етике описују као аморалистичку, односно као иморалистичку, након чега ћемо понудити оригиналну интерпретацију која политичку етику овог ренесансног мислиоца тумачи као јединствен облик морализма.

периодика

У СЕНЦИ ДРЕВНОГ ДРУШТВА: ЕНГЕЛСОВО ПОРЕКЛО ПОРОДИЦЕ

Осврт на књигу Порекло породице, приватне својине и државе Фридриха Енгелса (Friedrich Engels.1884. The Origin of the Family, Private Property and the State. New York: Pathfinder Press, 180 p.)  

периодика

КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПРЕДДРЖАВНОГ ДРУШТВА

Осврт на књигу : Древно друштво Луиса Х. Моргана (Lewis H. Morgan, Ancient Society, Chicago: Kerr, 593 p.)

периодика

СЛОБОДА ГОВОРА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Приказ књиге: Erica Howard, Freedom of Expression and Religious Hate Speech in Europe, Routledge, New York, 2018, 192 стр.

периодика

ЕПИСТЕМИЧКИ ПРОЦЕДУРАЛИЗАМ КАО МОДЕЛ ДЕМОКРАТСКОГ ОДЛУЧИВАЊА

Предмет овог рада је анализа епистемичког процедурализма као јединственог модела у оквиру делиберативне димензије демократске теорије. У првом делу рада ће бити представљен кратак преглед основних поставки теорије одлучивања на индивидуалном и колективном нивоу. На основу овога, биће истакнута Ероуовa теорема, којa указује на теоријску неодрживост агрегативног концепта демократије. Други део рада ће бити посвећен представљању и разматрању алтернативног, делиберативног концепта демократије, са акцентом на контрасту између његових основних модела, епистемичког и процедуралног. У трећем делу рада ће бити детаљно размотрен модел средњег пута, епистемички процедурализам, који је изложио аутор Дејвид Естлунд (David Estlund). Овај модел ће бити упоређен са претходна два у циљу утврђивања мере у којој у односу на њих отеловљује начела и остварује циљеве делиберативне демократије.

периодика

МАКИЈАВЕЛИЈЕВСКА ДЕМОКРАТИЈА

Приказ књиге: John P. McCormick, Machiavellian Democracy, Cambridge University Press, 2011.