Ива Д. Голијан
ПОЛИТИЧКО-СОЦИЈАЛНИ ОСНОВИ ПРАВА НА ЕУТАНАЗИЈУ
Проблем еутаназије представља додирно подручје етике, права и политике. У овом тексту, који настоји да пружи допринос стручној јавној расправи о увођењу еутаназије у српско законодавство, најпре је терминолошки јасно прецизиран сам термин – еутаназија (као право на достојанствену смрт). Надаље, у тексту се разматра какве су обавезе других лица које проистичу из овог права и под којим условима обавезе других лица, које проистичу из поменутог права, представљају ограничавање њихових права личности. Навођењем примера из подручја етике и права, у тексту се констатује да је разликовање активне и пасивне еутаназије заправо производ неадекватног промишљања приликом извођења ове диференције. Користећи обилну литературу, која са правног и етичког аспекта проблематизује еутаназију, аутор долази до закључка да је право на достојанствену смрт друштвена вредност коју треба законски обликовати, тако да буду предупређене могуће злоупотребе – а истовремено избегнуто сваљивање бремена одговорности на друга лица (свеједно да ли се ради о субјектима из правосуђа или медицине), која треба да спроведу пацијентову жељу да достојанствено умре. У том смислу, право на достојанствену смрт представља политичко питање. Такође, аутор је настојао да у овом тексту фундира уверење да српско законодавство треба да правно обликује услове за активну директну еутаназију.
