Iva D. Golijan
POLITIČKO-SOCIJALNI OSNOVI PRAVA NA EUTANAZIJU
Problem eutanazije predstavlja dodirno područje etike, prava i politike. U ovom tekstu, koji nastoji da pruži doprinos stručnoj javnoj raspravi o uvođenju eutanazije u srpsko zakonodavstvo, najpre je terminološki jasno preciziran sam termin – eutanazija (kao pravo na dostojanstvenu smrt). Nadalje, u tekstu se razmatra kakve su obaveze drugih lica koje proističu iz ovog prava i pod kojim uslovima obaveze drugih lica, koje proističu iz pomenutog prava, predstavljaju ograničavanje njihovih prava ličnosti. Navođenjem primera iz područja etike i prava, u tekstu se konstatuje da je razlikovanje aktivne i pasivne eutanazije zapravo proizvod neadekvatnog promišljanja prilikom izvođenja ove diferencije. Koristeći obilnu literaturu, koja sa pravnog i etičkog aspekta problematizuje eutanaziju, autor dolazi do zaključka da je pravo na dostojanstvenu smrt društvena vrednost koju treba zakonski oblikovati, tako da budu predupređene moguće zloupotrebe – a istovremeno izbegnuto svaljivanje bremena odgovornosti na druga lica (svejedno da li se radi o subjektima iz pravosuđa ili medicine), koja treba da sprovedu pacijentovu želju da dostojanstveno umre. U tom smislu, pravo na dostojanstvenu smrt predstavlja političko pitanje. Takođe, autor je nastojao da u ovom tekstu fundira uverenje da srpsko zakonodavstvo treba da pravno oblikuje uslove za aktivnu direktnu eutanaziju.