Igor R. Vuković
IMUNITET NEODGOVORNOSTI POSLANIKA – USTAVNOPRAVNI I KRIVIČNOPRAVNI POGLED
Imunitet neodgovornosti je klasičan institut javnog prava koji podjednako pripada ustavnom pravu i krivičnom pravu. Njegovo razumevanje nije moguće bez sjedinjenog pogleda obe nauke. Konstitutivni elementi imuniteta neodgovornosti su: osnov (ustav), razlog postojanja (zaštita slobode govora i autoriteta parlamenta), vremensko dejstvo (trajanje zaštite, naročito momenat otpočinjanja zaštite) i obuhvat (subjekti koje štiti i dela izjave na koja se odnosi). O (krivično)pravnoj prirodi ovog instituta postoje oprečna stanovišta. Najviše je sporno da li imunitet neodgovornosti treba da ostane sadržinski apsolutan ili ustav (uz pomoć krivičnog zakonodavstva) treba da odredi dela izjave na koja se imunitet ne odnosi. Postoji težnja ka prihvatanju drugog rešenja, ali još uvek preovlađuju ustavi koji ne ograničavaju obuhvat imuniteta. Nema čvrstog kriterijuma na osnovu kojeg bi određena dela bila izuzeta od imunitetske zaštite. Kriterijum opredeljivanja za krug krivičnih dela koja bi zasluživala isključenje odgovornosti ne bi trebalo da počiva na njihovoj težini, već na njihovoj vezi sa proklamovanim razlogom neodgovornosti, to jest sa idejom slobodnog obrazovanja mišljenja u parlamentarnoj raspravi. U svakom slučaju, ako se postojanje ovog imuniteta danas ne dovodi u pitanje, kao ni njegovi konstitutivni elementi, pitanje njegovog obuhvata zahteva dalju usmerenu aktivnost dve temeljne pravne discipline.