Ибрахим Тотић
КРИТИЧКИ ОСВРТ НА ПРЕДУЗЕТНИЧКУ ПРИВРЕДУ У НОВОМ ПАЗАРУ ИЗМЕЂУ BООМ-а 90-ИХ И ДАНАШЊЕГ SCLIMB-a
Пред вама је рад у коме су због истинитог изношења чињеница суспендоване емоције, пристрасност и завичајни патриотизам. Његов циљ није компарација онога некада и овога сада, јер би у условима у којима сурова стварност потире све па и највеће успехе, то било узалудно губљење времена. Рад се бави проблемом града младих, некада трговинском и џинс-Меком, коју данас потреса цунами незапослености, немаштине, замрзнутог бизниса, ниског стандарда, оброка у народним кухињама и cвe суровије и неизвесније будућности. У питању je суморна презентација привредног краха једне велике чаршије. Чувено предузетништво засенила је бројка од близу десет хиљада младих који су искористили Шенген-визу и напустили град и земљу. Од стотину упитаних студената, шта после дипломирања на факултету, најмање деведесет једногласно одговора: само вани, искључиво иностранство, Европа или ништа, bausteile, зашто да не? Да ли је ова тешка истина и поражавајућа стварност национални интерес? Није, али она јасније од свега говори да намештај, ципеле и џинс нису перспектива младих, већ синоними за делатности које су заувек изгубиле трку са стварношћу. Млади и креативни људи не желе бити у близини самозване и пропале елите, неспремних и кратковидих власника непоштено стеченог (харам) капитала који данас због лоших пословних одлука плаћају високу цену. Младима је доста обећања оних који у свом дворишту не виде толике руднике злата.
