Горан П. Илић
FREEDOM OF EXPRESSION AND THE RIGHT TO RESPECT FOR PRIVATE LIFE
The paper analyzes the relationship between freedom of expression and the right to respect for honour and reputation. It was pointed out the importance that is given to freedom of expression nowadays, and it was especially considered the practice of the European Court of Human Rights. On that occasion, the difference that exists between public and private personalities was pointed out, as well as the doubts that may arise from the distinction between factual statements and value judgments. When it comes to the right to privacy, the author referred to the importance of honour and reputation, and on that occasion reminded of the "double" presence of these values. In one case it is Art. 10 of the European Convention on Human Rights, and in another the case law of the European Court of Human Rights regarding the meaning of the term of the right to privacy from Art. 8 of the European Convention on Human Rights. Solutions in domestic law and case law are analyzed, and special attention is paid to one case in which the relationship between freedom of expression and violation of honor and reputation was discussed. The specificity of this situation is reflected, inter alia, in the fact that we are talking about university professors. The author used the normative, comparative and historical method when writing the paper.
ПОЛИТИЧКА КОРУПЦИЈА versus ВЛАДАВИНА ПРАВА
У раду је анализиран однос владавине права и политичке корупције. Аутор најпре разматра појам корупције и указује на тешкоће у изналажењу општеприхваћене дефиниције како на теоријском, тако и на нормативном плану. Анализа затим бива усмерена на политичку корупцију и нарочито на њене последице у демократским системима власти. У том контексту је размотрено питање да ли демократија представља прави одговор на изазове корупције, а указано је и на везу између демократије и владавине права. Аутор истиче да је појам владавине права тешко одредити и, указавши на његове историјске корене, излаже два основна теоријска приступа у вези с тим. Истраживање је посебно усмерено на оне елементе владавине права који су у непосредној вези са проблемом политичке корупције. Након тога се аутор бави нормативним оквиром за борбу против политичке корупције у Србији. Он истиче да сложености ове проблематике значајно доприноси и то што се, поред одсуства владавине права, као основни узроци корупције у Србији наводе неповерење у институције, опште сиромаштво и урушавање основних моралних вредности. Размотрени су затим основни стратешки документи за борбу против корупције и законски акти који се односе на проблематику финансирања политичких активности странака. Учињен је осврт и на уставно решење да је народни посланик „господар“ свог мандата. Аутор закључује да за успешну борбу против корупције, а сâмим тим и против политичке корупције, није довољно успоставити нормативни и институционални оквир, већ је неопходно створити друштвене, политичке и културне услове за суштинску владавину права. Једном речи, потребна је прећутна друштвена сагласност да се сви сукоби, па и они које ствара политичка корупција, решавају у оквиру постојећих закона, поступака и институција.
