Фалк Хорст

ПАНАЈОТИС КОНДИЛИС – САЗНАЊЕ КРОЗ ПРЕЛАЖЕЊЕ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ АНТИЧКЕ И МОДЕРНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ

Бројне студије немачко-грчког филозофа Панајотиса Кондилиса (1943–1988) из интелектуалне историје и политичке филозофије су уско повезане. „Die Entstehung der Dialektik“ рекоструише генезу хегелијанске филозофије, „Die Aufklärung“ с обзиром на европску филозофију просветитељства наглашава поновно вредновање чулности у одбацивању хришћанске доктрине. Ова два прва дела многоструко документују филозофску антропологију скицирану у Кондилисовој књизи „Macht und Entscheidung“, која, осмишљена као метод „дескриптивно децизионизма“, одражава људски живот без икаквог вредновања. Заправо, људски субјекти доносе њихове одлуке у циљу самоодржања које се у социјалном свету појављује као потрага за моћи. Друштво регулише ову тежњу за моћ у облику норми, правила и институција, тема је коју Кондилис користи да обогати релевантни дискурс социо-историјски релевантним разматрањима. Једна од теза је, ипак, да нормативни стандарди захтевају метафизичку валидацију. Генерално, да епистемологија не може без метафизике, је теза коју Кондилис заступа у својој главној студији „Metaphysikkritik der Neuzeit“. У другој расправи под насловом „Theorie des Krieges“, историчар идеја испитује кључне изјаве теоретичара рата К. ф. Клаузевица и других теоретичара у потрази за одговором на вечито тако актуелно питање „Шта је рат?“ Далекосежне студије „Konservativismus“ и „Der Niedergang der bürgerlichen Denk- und Lebensform“ објављене једна за другом проширују хоризонт историје идеја друштвено и културно релевантним питањима која су поново обрађена у постхумно објављеном, фрагментарном делу „Das Politische und der Mensch“ где је требало да буду проширена на најобимнији начин.